Србија

Интервју: Драгиша Илић, председник општине Рашка

Владају зебња и страх

Сваки притисак на српски народ са севера Космета преноси се директно на становништво Рашке

Драгиша Илић (Фото Н. Барлов)

Рашка –Власт у Рашки чини коалиција: СПС–ПУПС (11 одборника), ДС (6) и коалиција ДХС, Либерална странка, ЛДП (2 одборника). Драгиша Илић, председник општине Рашка, члан је СПС-а. Коалиција, каже, функционише сасвим задовољавајуће.

Како се актуелна ситуација на Косову и Метохији одражава на живот у граду?

Рашка се налази на десет километара од административног прелаза према Косову. Доста људи из северног дела Космета – из Лешка, Лепосавића, Косовске Митровице – ради у Рашки и обратно. Људи свакодневно прелазе преко прелаза у Рудници и Јарињу, у оба смера. Доста ђака и студената из Рашке иде у школе и на факултете у Лепосавић и Митровицу. Људи свакодневно прелазе у оба смера, везе су нераскидиве. Те нераскидиве везе доводе до тога да се сваки притисак на српски народ са севера Космета преноси директно на људе у Рашки. Кроз Рашку су прошле колоне возила са избеглицама са Косова и Метохије. Повратника нема! Притисци који се последњих дана врше на Србе, у нашој непосредној близини, изазивају и код нас зебњу и страх.

Каква је сарадња са општином Нови Пазар, у ситуацији када Муамер Зукорлић све чешће иступа са врло запаљивим изјавама?

Сарадња са општином Нови Пазар је добра. Имамо непосредне контакте са руководством општине. У Новом Пазару је запослено доста људи из Рашке. Највише их је у здравственом центру, али и у приватним фирмама. Зукорлићева прича уноси немир међу наше грађане. Сматрам да верске заједнице треба да се баве вером, а не политиком. Постоје многи видови сарадње од којих сви могу да имају користи, а неповерљивост може свима да нанесе штету.

Какво је стање у рашчанској привреди?

Привредна ситуација у општини веома је тешка. Имамо око 3.600 незапослених. Приватизација је лоше је урађена. Фирме су куповали они који имају новац. Посебна неправда, учињена према локалним самоуправама, јесте законско решење по којем пет одсто од продаје предузећа иде местима где је предузеће регистровано, односно где су њихове централе регистроване, а не тамо где раде. Тако се догодило да Рашка од продаје „Генекса”, „Рекорда”, „21. октобра”, „Лола-Прогреса” не добије ништа. Приход од пет одсто отишао је у Београд, Крагујевац, Краљево… а проблеми су остали у општини Рашка.

Има ли макар нека светла тачка?

Раде Ибарски рудници каменог угља, који послују у оквиру ЈППЕУ Ресавица. Ибарски рудници запошљавају око пет стотина радника, од којих 340 на територији општине Рашка, а остало на територији Краљева. Извесно је отварање рудника борних минерала у Пискањи, код Баљевца, такође у оквиру Ибарских рудника. Истражни радови су при крају, следи пројектовање и отварање рудника.

Рашка: град који носи име једне српске државе (Фото М. Дугалић)

Успешна фирма је „Мегалит-Шумник”, која се бави вађењем и прерадом камена, нискоградњом, изградњом путева (поседује асфалтну базу), фирма запошљава око 300 радника. Ту су и фабрика воде „Ива” у Градцу, која има око 40 запослених, фабрика црева високог притиска „Прима Хосе” у Брвенику са око 50 запослених. Фирма „Милкоп” се бави прерадом млека и млечних производа. Бојан Премовић пример је човека који је кренуо од нуле и направио фирму у којој је запослио 140 радника. „Милкоп” има погон и у Тавнику код Краљева, а откуп млека врши на целој територији Србије.

С великом надом очекује се и почетак рада „Суве руде”. Руднике и флотацију купила је фирма „Фармаком” из Шапца. У разговорима са руководством фирме и власником Мирославом Богићевићем изразили смо спремност да помогнемо, како би фирма што пре почела са радом. Очекује се да она запосли од 200 до 300 радника.

Поред већих фирми, постоје и неке мање које се баве грађевином, обрадом камена, услужним делатностима… Отворен је и велики број самосталних радњи: угоститељских, трговинских, занатских…

Велика развојна шанса Рашке је туризам?

Нажалост, туризам је привредна грана која је недовољно искоришћена, мада нуди велике могућности. Копаоник је не само рашчански, већ и српски и светски бренд. Предлагао сам да се оснује удружење поткопаоничких општина, у којем ће, поред Рашке, бити и Брус, Лепосавић, Александровац, Блаце, можда и Куршумлија. Идеја је да се ујединимо у заједничком наступу и захтевима према инвеститорима, власницима објеката на Копаонику, али и према Влади Републике Србије. На Копаонику туристима треба понудити све оно што се производи у овом крају. Поред Копаоника, потенцијали за развој туризма су Јошаничка Бања, Голија, као и манастири у нашој општини: Градац, Стара и Нова Павлица, Кончул… и у суседним општинама – Сопоћани, Ђурђеви ступови, Студеница, Жича, Бањска…

Поред изградње хотела на Копаонику, планира се изградња хотела и на Голији, затим у Јошаничкој Бањи, али и изградња спортских објеката што би омогућило да Копаоник оживи и лети, да туристичка сезона не буде само у зимском периоду. Планирамо, такође, изградњу жичаре са гондолом од Јошаничке Бање до Копаоника што би оживело и Копаоник и Јошаничку Бању.

------------------------------------------------------------------

Улагања у спорт и културу

Годишњим буџетом предвиђена су улагања у спорт у износу од око 12.000.000, а за културу је одвојено око 5.000.000 динара. Рукометни клуб „Бане” ушао је ове године у Прву лигу. Велике успехе на европским такмичењима постижу каратисти клуба „Рашка”, а медаље доносе и чланови Ски-клуба „Копаоник” и стонотениског клуба.

Најважнија културна манифестација су Рашке духовне свечаности које се сваке године одржавају око Преображења. У првом делу, током јула, организује се ликовна колонија „Јелена Анжујска”.

Зоран Радисављевић
објављено: 25.08.2011.

Последњи коментари

Muradin Rebronja, ugostitelj | 25/08/2011 07:53

Prvo, Novi Pazar nije opština nego grad.

Drugo, apsolutno nije tačno da muftija Muamer ef. Zukorlić "istupa sa vrlo zapaljivim izjavama", pogotovo ne prema komšijama Srbima pravoslavne vere sa kojima Bošnjaci muslimani tradicionalno imaju vrlo korektne odnose.

"Zapaljive izjave" su usmerene prema nesposbnoj i korumpiranoj gradskoj upravi koja nanosi štetu svim žiteljima Novog Pazara.

Tačno je da opština Raška ima velike šanse za razvoj turizma, i to je nešto gde upravo Novi Pazar može mnogo da pomogne, ne samo kao deo zajedničke turističke ponude. Planirano je da Novi Pazar bude centar ugostiteljstva zemalja zapadnog Balkana koji će iz temelja promeniti ugostiteljstvo pomenutih zemalja.

Ni Raška, niti bilo koji drugi turistički centar ne može da se razvija sa ovako niskim nivoom ugostiteljstva (nebezbedna, nezdrava, skupa i loše servirana hrana). Niti sa konceptom sindikalno-pansionskim poslovanjem u hotelima.

Institut ugostiteljstva u Novom Pazaru će pokazati kako se radi.