Србија
Вредни као Шурјанци
Ово село са 255 становника, на граници са Румунијом, које због снега и хладних зима зову банатски Шавник, познато је по сточарству. Две млекаре одавде сваки дан одвезу 1.500 литара млека
Сечањ – Село Шурјан је једно од најзабаченијих у Војводини, а јуче је сигурно било најбоље очишћено у покрајини. Снег је очишћен са главне и свих споредних улица, а уклоњен је и са споредних попречних путељака па личи на зимску идилу са разгледница где куће провирују испод снежног покривача.
Шурјан се налази на слепом путу, уз реку Тамиш и границу с Румунијом. Пре неколико година овде је десетогодишњи дечак, заокупљен сакупљањем пужева, доспео у Румунију не знајући да се налази у Европској унији. Због броја година избегао је прописану и детаљну процедуру, али је ипак званично испоручен нашој земљи. Због тога су овде доспели новинари, а иначе сврате само када је село у великој опасности од поплава од Тамиша, у чијем приобаљу се налази.
Јуче је у овом делу Баната јутарња температура била минус 27 степени Целзијусових, трећа најнижа од када се мери. Још крајем јануара 1963. године износила је рекордних минус 30,4, а 17. фебруара 1956. спустила се на минус 28 степени.
У Сечњу, општини којој припада Шурјан, пре неколико дана проглашена је ванредна ситуација и затражена помоћ од „шире друштвене заједнице”.
– Шта, зар код нас уместо снега падају печене шеве – гласно су коментарисали захтев Сечањаца функционери осталих општина у региону! – Ми смо специфични из више разлога. Имамо лоше искуство с поплавама које перманентно прете због високих снегова у Румунији, одакле долази вода која нас је више пута плавила. Овај пут, због ниских температура се леди вода у Тамишу и, ако се створе чепови, ето поплаве у Јаши Томићу или у Шурјану, с друге стране реке – јадају се у општинском средишту Сечњу.
У Шурјану, који још зову банатски Шавник, јер се налази на дубокој периферији, необична слика за наше нарави. Поред тога што су путеви беспрекорно очишћени, направљене су и стазе до улаза у сваку кућу.
– И до оних где живе стари и немоћни – наглашава службеник у сеоској канцеларији Боривој Живић.
У овом крају се већ уврежила изрека „вредан као Шурјанац”. Поред чишћења снега, мештани се готово сваке године доказују и обезбеђивањем села од опасности од поплаве. Село се буквално огради високим насипима који би га заштитили и да се вода излије с ове стране Тисе. Шурјан је познат по сточарству и данас у сваком од стотинак домаћинстава има бар по једна крава, у некима и по педесет. Две млекаре одавде сваки дан одвезу 1.500 литара млека. Овде се паори са 80 и неку годину пењу на тракторе и одлазе у њиве. Тако је док су они живи. Шта ће бити после, тешко је питање. Сваке године роди се једно или двоје деце, одељење са три разреда: првим, другим и трећим броји ове године три ђака. Умре седам, осам остарелих. Пре десет година у селу је било 330 становника, ове има 255. У селу је регистровано 50 пољопривредних газдинстава, а најуспешније је пољопривредно предузеће „Борац” које је настало након приватизације земљорадничке задруге. Већински власник је бивши и садашњи директор Јован Веселиновић. Кажу да је село одлично очишћено од снега управо захваљујући механизацији те фирме. У њој ради 35 радника што је за село јако добро. Ипак, село није са „Борцем” у великој љубави. Испречили су се интереси у унајмљивању, односно аренди државне земље.
Јулијана Освалд је већ 34 године медицинска сестра у сеоској амбуланти.
– То је важан моменат у животу села. Имамо решену основну бригу о здрављу. Када су овакве хладноће, она обилази изнемогле мештане, брине и о набавци лекова, а једном недељно овде долази лекар који прегледа пацијенте. Јулијана је наш министар здравља – каже Љубинка Терек, најпопуларнија Шурјанка. Својеврсни је сеоски портпарол, лако остварује контакте с новинарима. Својевремено је, без знања страног језика, путовала у Чиле, код ћерке. Обишла је најпознатије аеродроме у свету, а није нигде залутала. Тако је доспела у новине и на телевизију.
Љубинка упућује на Споменку Ердељан, која је радни век провела у Београду. Заједно с покојним супругом Савом вратила се у Шурјан, у оригиналну банатску кућу свога свекра. Кућа је својеврстан музеј у коме се она још увек греје на „лалинску фуруну”, пећ која се разним биљним остацима ложи споља. Љубинку неће погодити криза енергије.
Она је једна од мештанки чији долазак је најавио позитиван тренд. Београђани, занесени пецароши, купују куће у Шурјану јер је Тамиш одмах иза насипа. То је наговештај опстанка Шурјана. Овде ће се живети и даље, макар преко лета.
Последњи коментари
Zimska idila. Sigurno je da nije lako mestanima ali uz dobar komsiluk i ljude svaki napor i nije tezak. Teze je nama u tudjini, tudjoj zemlji privredjivati sa samocom u dusi i tegobom u srcu. Divan clanak.






