Зрењанин – Недавно одржана вишедневна лицитација за закуп земље у државној својини у зрењанинском атару била је најуспешнија и најправеднија до сада. У томе се слаже већина учесника у овом послу. Од њега ће у буџете отићи више од 23 милиона динара, од чега у републички 40 одсто, а по 30 одсто у покрајински и градски. 

У разговору с Петром Михајловим и Горданом Натарош, председником и чланом Комисије за издавање у закуп земље у државној својини на зрењанинском подручју, сазнајемо да је овај пут у аренду било понуђено 5.726 хектара, а излицитирана су 2333 хектара.

Чињеницу да је закупљено „само” 41 одсто државних површина наши саговорници објашњавају тиме да је пола од понуђене земље већ враћено првобитним власницима, али они нису укњижили своје власништво па је оспорено њено појављивање на лицитацији.

Зато је излицитирани део прошао на опште задовољство. Њиве су припале онима који их и обрађују и живе од земљорадње, постигнут је циљ да државну земљу обрађује што више ратара, и то из комшилука.

– Радили смо по измењеном Закону о пољопривредном земљишту који површину закупљене оранице у катастарској општини ограничава на 50 хектара и предност даје лицитанту с тог подручја. То је обесхрабрило шпекуланте и њихово одсуство допринело је да лицитације протекну у коректној атмосфери без некаквог разбацивања парама сумњивих агробизнисмена. И постигнуте цене иду наруку ситнијим ратарима које, због лошег статуса у друштву, мучи беспарица. О томе сведочи и чињеница да чак у 90 одсто случајева није пребачена почетна цена, а ни просечно излицитирана цена годишњег закупа по хектару од 11.500 динара – каже Петар Михајлов, додајући да закуп траје три године.

Драган Берберски, ратар из Зрењанина, задовољан је лицитацијом, мада овај пут није пазарио земљу на одређено време.

– Оглашавање је било коректно па смо могли да одемо и да видимо парцеле пре њиховог изнајмљивања. Ми паори поздрављамо ограничења која су уведена законом јер су она онемогућила да појединци откупе већину земље. Дата је могућност и оним мањим земљорадницима – истиче Берберски за наш лист, наглашавајући да су почетне цене које диктира држава ипак превисоке, с обзиром на данашњу ниску добит у пољопривреди.

Највиша цена постигнута је у селу Ботош где су до 33.000 динара по хектару дотерали мештани Градимир Попов и Горан Чизмаш. Гордана Натарош износи податак да је у Банатском Деспотовцу излицитирано близу 100 хектара земље по просечној цени од 16.135 динара годишње. У Клеку је аренда достигла просечну цену од 14.212 динара годишње. Висина закупа зависи и од квалитета земљишта па је цена лошије земље у Елемиру износила и једну и по хиљаду динара. Највише земље у овој лицитацији изнајмљено је у Книћанину – 873 хектара.

Део државног земљишта на овом подручју дат је раније у закуп пољопривредницима који имају сточарску производњу и заливне системе, по основу приоритета предвиђеног законом, а они су га плаћали у просеку по 15.000 за хектар. Пољопривредна школа и Пољопривредна стручна служба (бивши Институт за пољопривреду) у граду на Бегеју такође нису морали на лицитацију да би добили у закуп државну земљу.