Novi Sad – Gotovo da ne postoji mesto u Vojvodini u kojem ne možete da nabasate na neki legat starih veleposednika i plemića – nekadašnji luksuzni dvorac, vilu ili letnjikovac. Od kolonizacije, posle drugog svetskog rata, padali su „iz ruke u ruku”, tako da o njihovom nekadašnjem sjaju danas samo svedoče stare razglednice. Nekoliko njih je renovirano, a ostali čekaju bolje dane tek kad se bude znalo ko im je titular. U Vojvodini je pokrenuta široka akcija kako bi se sačuvalo to jedinstveno nasleđe, kojim retko koja država može da se pohvali. U Predlogu odluke o donošenju strategije razvoja turizma, koji je pokrajinski parlament usvojio prošle nedelje, dvorci rasuti širom ravnice prepoznati su kao jedan od potencijala koji bi mogao veomada doprinese razvoju te privredne delatnosti. Međutim, s obzirom na stanje u kome se većina njih nalazi i nerešene imovinsko pravne odnose, pitanje je da li tu ima mesta za optimizam. U pokrajinskom sekretarijatu za privredu su uvereni u to, mada priznaju da su tek na početku puta.

„Uključili smo sve institucije, civilne organizacije i pojedince koji imaju interes i želju da Vojvodina zauzme značajno mesto na mapi turističke ponude Evrope. Imamo alate kojima bi se u funkciju mogli dovesti i dvorce, kao kulturno-istorijsko blago ovog područja, ali tek sada nas čeka veliki posao – da zajedno razradimo sve mogućnosti kako možemo da intervenišemo, da privučemo investitore, da konkurišemo za sredstva kod IPA fondova.Jednostavno, ovako više nije moglo”, kaže za „Politiku” pomoćnik pokrajinskog sekretara za privredu Varnju Enre.„Strašno je kad posmatrate kako sve to propada, a ne možete ništa da uradite. Tek je nekoliko objekata privedeno nameni: kaštel Ečka, dvorci u Kulpinu, Čelarevu, Bečeju. Postoji ogroman neiskorišćeni potencijal i dok se ne reši ključni problem, a to je definisanje vlasništva, mi ne možemo da razmišljamo o dvorcima kao značajnom turističkom brendu Vojvodine. Čim se bude znalo ko su vlasnici, možemo otvoriti priču o eventualnom ulaganju kapitala u opremanje jer su ti objekti uglavnom u vrlo lošem stanju, bez sređene infrastrukture”, objašnjava za „Politiku” direktor Turističke organizacije Vojvodine Gvozden Perković.

Poslednjih nedelja ponovo je aktuelizovana tema vlasništva nad dvorcima. Unuk bivšeg vlasnika dvoraca Dunđerskih u Kulpinu, Nikola Tanurdžić,prvi je presavio tabak. On traži sudsku zabranu bilo kakvog prometa nad tim dvorcem. Iako iz Muzeja Vojvodine, koji je „domaćin” dvorca Dunđerskih, demantuju tvrdnje o navodnom planu za prodaju, očekuje se da će taj slučaj otvoriti borbu za vlasništvo nad dvorcima i letnjikovcima širom Vojvodini. Problem je što se, u velikom broju, ne zna ko su im vlasnici, da li ima živih naslednika, kaže Radomir Jovelić,predsednik Kulturnog foruma iz Sremske Mitrovice u čijem sastavu se nalazi i Centar za dvorce. Po njihovim podacima, u Vojvodini ima 67 dvoraca. Četiri su proglašena za kulturna dobra od izuzetnog značaja, dok njih oko 40 čeka da bude definisan njihov status.

U ovoj našoj inicijativi za obnovu već smo mobilisali sve značajne institucije, ali nemamo odgovor na najvažnije pitanje – a to je vlasništvo. Razgovarao sam s raznim dokumentaristima koji su se bavili tim problemom i pokušaćemo da napravimo neki presek, ali ne možemo ništa dalje od toga. Zakon o restituciji je neophodan da bismoimali pravu sliku o tome. Tek kada budemo znali ko su vlasnici, možemo da pravimo strategiju za rekonstrukciju zapuštenih i oronulih zdanja. Mnogo je privrednika koji bi želeli da budu uključeni u to. Recimo, „Potisje” iz Kanjiže je zainteresovano da učestvuju jer znaju da se biber crep koji proizvode nalazio kao krovni pokrivač na svim dvorcima. „Karlsberg” je ranije ušao priču jer su i sami korisnici dvorca u Čelarevu. Javljaju se privrednici iz Italije koji bi želeli da u jednom objektu otvore školu za kuvare. Interesovanja ima, ali čekamo da prvo država uradi svoj posao, kaže Radomir Jovelić.

Naš sagovornik naglašava da su za saradnju s njima zainteresovani i stručnjaci s Kazanjskog univerziteta za arhitekturu iz Rusije, koji su spremni da prenesu iskustva u obnovi dvoraca iz te zemlje. Susret s njima očekuje krajem maja. Do tada, vojvođanski lepotani čekaće odgovor na pitanje ko je njihov titular. Od toga zavisi da li će kao dvorci u Mađarskoj, pa i dobar deo njih u Sloveniji i Slovačkoj, dobiti nove vlasnike i odgovarajuću namenu.

Aleksandra Popović

-----------------------------------------------------------

Moć bogatih familija

Uspešni i bogati uvek su gradili domove koji su ilustrovali njihovu moć, što se osim u tv seriji „Sva ta ravnica” koja je snimana u dvorcu Dunđerskih u Kulpinu i u još nekoliko objekata, teško danas može videti. U Turističkoj organizaciji Vojvodine priznaju da su im „ruke vezane” jer je većina dvoraca u izuzetno lošem stanju – zapušteni su i ruševni, te da u svoju ponudu mogu da uvrste tek njih nekoliko koji su poslednjih godina renovirani.