Северозападна радна зона са 600 хектара земљишта, међународна речна лука и ново насеље за четири хиљаде становника на обали Саве централне су тачке привредног и урбаног развоја Шапца. Градоначелник Милош Милошевић и сувласник италијанске „Весковини групе“ Федерико Весковини недавно су саопштили да ће у зони ускоро почети градња фабрике за израду ауто-делова, луку „меркају“ привредници из Азербејџана, а реализацијом пројекта „Шабац – градна Сави“ Шапчани би коначно изашли на своју реку, од које су побегли из сада већ архаичних разлога.

Шабачка радна зона највећа је у Србији. Од 600 хектара, које је град почео да прибавља још средином прошле декаде, половина је комплетно комунално опремљена са асфалтираним саобраћајницама, гасом, струјом високог напона, водом, фекалном и атмосферском канализацијом. У зону је уложено око 10 милиона евра из градског буџета и средстава НИП-а, и овде је већ двадесетак домаћих и страних компанија.

– Цена опремљеног земљишта са свим таксама је 68.000 евра по хектару, што је његова реална вредност. Потенцијалним инвеститорима стоје на располагању парцеле од једног до 150 хектара. Италијанска компанија са седиштем у Монфалконеу купила је седам хектара, а овде намерава да производи механичке делове намењене аутомобилској индустрији. Они имају фабрике у Италији, Јапану и на Тајвану, а као овлашћене снабдеваче изабрала их је и „Фијат група“ – каже нам градоначелник Милошевић.

Нова инвестиција, у својој првој фази, требало би да донесе између 140 и 170 нових радних места. „Весковинију“ су потребни квалитетни радници, због чега ће на обуку у Италију бити послате две групе. Прва од 40 и друга од 80 радника. Да би овладали процесом производње, бићеим потребно годину дана, а за то време имаће обезбеђен стан и храну и месечну стипендију од 350 евра. Једном месечно долазиће у посету својим породицама.

– Економска криза јесте успорила планирани темпо инвестиција, али смо оптимисти. Када улажу свој новац, страни партнери гледају на све околности, па и на политичку ситуацију. Сајам из Цеља купио је земљиште с намером да се и овде бави својом делатношћу, али је паљење амбасада у Београду одложило почетак већ припремљених радова – прича наш саговорник.

Уз најављени аутопут, који би премостио критичних двадесетак километара до саобраћајног коридора Београд–Загреб, атрактивност Шапцу треба да донесе и међународна речна лука. Студија оправданости, коју је финансирала америчка организације USAID, показала је да је њена изградњау потпуности економски исплатива: промет кроз овај део Србије у пуном замаху износиће више од 1,5 милиона тона робе, а од тога би само лука Шабац обављала транспорт од око 700.000 тона!

– Генералним планом града опредељена је локација (50 хектара) робнотранспортног центра са пратећим садржајима неопходним за обављање лучких делатности. Локална самоуправа је већ финансирала изградњу акваторија за бродове, а значајан корак учинила је и Република Србија изградњом царинарнице. Речни превоз је седам пута јефтинији од друмског. А у Шапцу се налазе велике извозно оријентисане компаније као што су „Ју-Ес стил Србија“, „Зорка Керамика“, „Викторија група“... Наравно, један од предуслова за функционисање будуће луке јесте и чишћење корита Саве – каже Милошевић.

За заједничко улагање у шабачку луку заинтересованост је показала лука у Бечу. За приватизацију или заједничко улагање у две луке на Дунаву – у Апатину и Новом Саду, као и у луку на Сави код Шапца, распитивали су се и привредници из Азербејџана, а шабачки градоначелник каже да је потпуно отворен за све разговоре са инвеститорима.

За реку Саву везан је и пројекат који предвиђа да се у зони од тридесетак хектара, између средњовековне тврђаве и старог железничког моста, изгради насеље за 4.000 становника.

– Већ неколико деценија постоји жеља грађана за повратак на реку, што је коначно дефинисано усвајањем плана детаљне регулације. Решили смо имовинске односе с Војском Србије, јер се у приобаљу налазила касарна,срушена у бомбардовању 1999. године. Планом је предвиђена градња насеља са основном школом, вртићем, топланом, тржним центром, пословним и стамбеним простороми делом за виле. Улице су постављене у складу са урбанистичком матрицом града, па ће део уз Саву изгледати као његов природни наставак – објашњава Милошевић.

Изградња инфраструктуре планира се етапно. Град ће улагати новац од продаје парцела и накнада за уређење грађевинског земљишта. Локална самоуправа очекује велико интересовање, јер ће и стара депонија (Дудара), која је у близининасеља, убрзо бити санирана и претворена у зону спорта и рекреације.

Марина за туристичке бродове

Пројекат „Шабац –град на Сави“ дефинише и изградњу марине за туристичке бродове, са хотелом, који ће се налазити у близини силоса. На пољани Михајловац, где се одржава малогоспојински вашар, биће изграђени отворени и затворени базен и нови стадион. У насељу су опредељене и локације за Природњачки музеј и отворену позорницу.