Петак, 12.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Зре­ња­нин гра­ди фа­бри­ку во­де

Зре­ња­нин гра­ди фа­бри­ку во­де
Пи­лот-по­стро­је­ње за фа­бри­ку во­де у Зре­ња­ни­ну Фо­то Ђ. Ђу­кић

Зре­ња­нин –Град на Бе­ге­ју пла­ни­ра из­град­њу фа­бри­ке во­де ко­ја би тре­ба­ло да бу­де го­то­ва за три го­ди­не. Од­лу­ку је до­не­ло Град­ско ве­ће и без об­зи­ра што је у то­ку пред­из­бор­на кам­па­ња, ова вест је нај­зна­чај­ни­ја од свих ко­је су се чу­ле.

Град­ско ве­ће је, у ства­ри, да­ло са­гла­сност за скла­па­ње уго­во­ра за про­јек­то­ва­ње, гра­ђе­ње, фи­нан­си­ра­ње и упра­вља­ње по­стро­је­њем за пре­чи­шћа­ва­ње пи­ја­ће во­де. На­ме­ра да Зре­ња­нин гра­ди фа­бри­ку во­де ста­ра је већ ско­ро три де­це­ни­је. Још та­да су по­че­ле об­ра­де ра­зних по­ну­да, а по­сао је пре­ки­да­ла не­ста­ши­ца нов­ца. Ста­ње оте­жа­ва чи­ње­ни­ца да је пре се­дам го­ди­на и зва­нич­но за­бра­ње­на за пи­ће во­да из зре­ња­нин­ског во­до­во­да јер са­др­жи пре­ко­мер­не ко­ли­чи­не ар­се­на, што је ка­рак­те­ри­сти­ка го­то­во свих вој­во­ђан­ских под­зем­них во­да.

–Се­дам го­ди­на мно­ги на­ши гра­ђа­ни пи­ју не­ис­прав­ну во­ду. Бо­ри­ли смо се и ра­ди­ли раз­не про­јек­те и по­ку­ша­ва­ли да Зре­ња­нин до­би­је фа­бри­ку во­де. За­хва­љу­ју­ћи дво­го­ди­шњем ин­тен­зив­ном ан­га­жо­ва­њу, до­шли смо до мо­гу­ћег ре­ше­ња – из­ја­вио је гра­до­на­чел­ник Ми­ле­та Ми­хај­лов. Ди­рек­тор ЈКП „Во­до­вод и ка­на­ли­за­ци­ја“ Ми­ло­рад Бје­ло­гр­лић ка­же да је на тен­де­ру за из­град­њу по­стро­је­ња за пре­чи­шћа­ва­ње пи­ја­ће во­де, ко­је је об­ја­ви­ло то пред­у­зе­ће, нај­бо­љу по­ну­ду да­ла аустриј­ско-не­мач­ка фир­ма BTE од 25,5 ми­ли­о­на евра.

Пред­ви­ђе­но је да фа­бри­ка во­де бу­де от­пла­ћи­ва­на кре­ди­том на пет­на­ест го­ди­на, а оче­ку­је се га­ран­ци­ја Вла­де Вој­во­ди­не или Вла­де Ср­би­је.

Из­град­ња ће по­че­ти за шест ме­се­ци, а тен­де­ром је пред­ви­ђе­но да пе­ри­од про­јек­то­ва­ња, из­град­ње, проб­ни рад и ста­вља­ње у по­гон не мо­же да тра­је ду­же од 36 ме­се­ци. Не­мач­ка ком­па­ни­ја се оба­ве­зу­је на ква­ли­тет во­де по европ­ским стан­дар­ди­ма и по­вољ­ној це­ни.

Твр­ди се да су уго­во­ром огра­ни­че­ни тро­шко­ви пре­ра­де и да они не мо­гу пре­ћи 0,34 евро­цен­та по ку­би­ку, а уко­ли­ко би у екс­пло­а­та­ци­ји ти тро­шко­ви би­ли ве­ћи, па­ли би на те­рет из­во­ђа­ча ра­до­ва. Ипак, пре из­град­ње фа­бри­ке на­ве­де­на ком­па­ни­ја ће про­ве­ри­ти тех­но­ло­ги­ју на пи­лот-про­јек­ту ко­ји ће би­ти по­ста­вљен у Зре­ња­ни­ну.

Као што је ре­че­но, ре­ше­ње за зре­ња­нин­ску во­ду тра­жи се већ ско­ро три де­це­ни­је и по­ста­вља­на су ра­зна пи­лот-по­стро­је­ња, али ни­ка­да до­кра­ја ни­је би­ло ја­сно да ли је тех­но­ло­ги­ја за­ка­за­ла или се од­у­ста­ја­ло због не­до­стат­ка нов­ца. Го­во­ри се да је пре три го­ди­не нај­по­зна­ти­ји не­мач­ки ин­сти­тут из Кар­слру­еа кон­ста­то­вао да за са­да не по­сто­ји тех­но­ло­ги­ја ко­ја би пре­чи­сти­ла во­ду из зре­ња­нин­ског под­зе­мља. По­кра­јин­ска са­ни­тар­на ин­спек­ци­ја по­чет­ком 2004. за­бра­ни­ла је за пи­ће и при­пре­ма­ње хра­не во­ду из зре­ња­нин­ског во­до­во­да због ви­ше­стру­ко по­ве­ћа­не кон­цен­тра­ци­је ар­се­на. Од та­да се мно­ги при­др­жа­ва­ју те од­лу­ке, али ве­ћи­на гра­ђа­на и да­ље тро­ши ов­да­шњу че­смо­ва­чу.

И да­ље се у струч­ној јав­но­сти по­ле­ми­ше на ко­ји на­чин би тре­ба­ло ре­ша­ва­ти овај про­блем. Не­ки твр­де да ни­је ис­пла­ти­во ула­га­ти у чи­шће­ње во­де за во­до­вод јер би та во­да би­ла пре­ску­па, што по­ка­зу­је ис­ку­ство дру­гих гра­до­ва и да би гра­ђа­ни тре­ба­ло да ко­ри­сте фла­ши­ра­ну во­ду. Ка­ко твр­де, та­ко је у мно­гим свет­ским ме­тро­по­ла­ма. Има струч­ња­ка ко­ји ка­жу да би би­ло нај­бо­ље да се у зре­ња­нин­ска из­во­ри­шта ули­ва во­да из Ти­се, ка­ко би се „раз­бла­жио“ ар­сен. Та во­да се мо­же јеф­ти­но пре­чи­шћа­ва­ти кроз про­сте пре­лив­не ба­зе­не и увек би је би­ло до­вољ­но.

Ђу­ро Ђу­кић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.