Шта да се ради
Срби и Хрвати – кад ће отопљавање: Тодор Куљић
Авангарда, а не елита
Ко може поправити односе међу новим балканским државама? Ту дугорочно не могу помоћи естрадни уметници, невладине организације ни попови. Можда капиталисти или политичари? Тешко. Мобилни капитал у трци за профитом сели се, а политичари су непоуздани јер ће на изборима опет тражити подршку бирача опробаном одбраном националног интереса.
Не треба веровати ни групама које се називају елитама. Треба тражити културну авангарду. Свака елита је ексклузивна и мисионарска, а међунационалне везе не могу поправљати ексклузивистички актери. Може авангарда која води, али се не одваја, јер је непрофитном споном везана за декласиране и подвлашћене. „Патриотске” елите из академија наука, које су на свим странама још загледане у славну националну прошлост, демонстрирале су високу умешност у завади народа, док је антишовинистичка авангарда опомињала на замке слепог патриотизма. Први су заслужни што код нас у последњих двадесетак година нема признатог документа културе који истовремено није био и документ варварства.
Ипак, још има авангардне интелигенције неоптерећене митоманијом Косова и домовинског рата, која је кадра да се суочи са сенкама властите прошлости. Ова је свесна културне и језичке хрватско-српске сродности, незадовољна је провинцијализмом патуљастих банана држава и тражи шире културно сусретање. Није само Крлежа осећао провинцијалност пургерског Загреба већ то данас јасно говори и Игор Мандић. Код поправљања међунационалних односа недовољно је инсистирање на билатералној осовини Београд–Загреб и на тези да се овом полугом може донети мир западном Балкану. Не може. Поправљање српско-хрватских односа незамисливо је без истовременог рада на измирењу осталих бивших југословенских република. Замршени балкански караказан не може се билатерално мирити. Билатералне су завере, ново сусретање може бити само мултилатерално. Одвећ ниско гради онај ко дела билатерално.
Када српски политичари иду у Загреб у тренуцима затегнутости Хрватске и Словеније, то је приземна краткорочна тактика. Дугорочна стратегија јесте рад на општем попуштању од Скопља до Љубљане. То јесте теже, али српска и хрватска интелектуална авангарда могу то покренути. Једино попуштање у целом региону може створити дугорочније поверење. Упркос етничком чишћењу, језик и култура су нам неразмрсиво испреплетени. Зато нема билатералне осовине која би могла измирити културно недељиви југословенски простор. Не могу се мирити две државе, то мора ићи у пакету. Ко то може покренути?Само непрофитно усмерени актери и они који нису загледани у прошлост. Нове балканске државе нису данас просторно удаљеније него што су биле пре 20 година, а ни културно, ни језички. Али данас нас успешно деле блиска врућа прошлост и оживљене религије. Некоме је прошлост важан оријентир, а некоме вера у онострано. Али нисмо одговорни када се сећамо, нити онда када се молимо, него само када радимо на будућем миру. Ту има доста посла, а млад је онај ко је кадар да заборавља. Ипак није кључ напретка општа амнезија него је продуктиван само заборав борбене прошлости. По природи ствари млади нису упућени на славну прошлост него на сигурну будућност. Они брже прихватају нове стратегије делања, док моћни старији, загледани у прошлост, контролишу њено тумачење. Зато одговор на питање с почетка текста гласи: међунационалне везе може поправљати световна културна авангарда која је подједнако окренута свим младима на простору бивше Југославије.
Професор на Филозофском факултету у Београду
Последњи коментари
Clanak aludira na nekakvo pomirenje, ali u paketu. Sto da se mirimo u paketu kad smo i bili u paketu. Sto ne ostasmo u paketu (Jugoslaviji). Kad mi god neko pomene zapadni Balkan mene spopadne muka. Nikada nismo bili zapadni Balkan nego Jugoslavija, ko to negira negira i pomirenje. Nema sa nama nista ni Bugarska ni Albanija ni Grcka. Nema pomirenja izmedju Srba i Hrvata, sve dok veci dio hrvatskog naroda ne prestane da mrzi sve srpsko, sve dok Srbi zaboravljaju sta su dozivjeli u proteklim ratovima. Ja kao jedinka koja u sebi objedinjuje oba korpusa sam najteze pogodjen, u Hrvatskoj moram da pazim na svaku rijec, da slucajno ne zaluta koja istocna, u Srbiji moram da slusam ispiranje mozga u stilu bilo pa proslo (DZABE STE KRECILI). A ne bi bilo nikog sretnijeg od mene da budem ono sto jesam, ono najbolje iz oba naroda. Ali ne daju mi ni jedni ni drugi. Najvise me pogadjaju komentari citalaca iz tamo dalekih amerika, koji rata nisu ni vidjeli ni omirisali, ali lako dijele lekcije, avangarda ce sve prevazici. Zalosno je sto na zapadu mogu nesmetano da budem pola-pola, i da me zbog toga niko poprijeko ne gleda, i da sa svoje avangardne pozicije kritikujem i jedne i druge.
Morao sam da procitam i komentare, jednostavno tema je takva. ne slazem se sa onima koji stvaranje Jugoslavije vide kao greh, a stavljaju ga na teret avangardi tog vremena. Jugoslavija je srusena kad je avangarda ukomirana , a ukomirana je elitasima i komformistima koji su parazitirali na zivotu koji je stvaran od sestog veka navamo. Avangarda nije odbijala nacije , ali je bila spremna da pokaze ruznu stranu istih, a ne da je potiskuje i sklanja iza onog poznatog osmeha, pojedinca kome nesto fali da bi rekao sta misli i onda prozubi ono poznato" pa fino je bas je lepo". Ne postoje istorijski dokazi zasto je u komi, ali postoje istorijski dokazi da je imalo namere da se avangarda unisti, kao nesto bolesno, devijantno, kao nesto sto umetnost odbaja od lepog vaspitanja...uzas!!!! Jos je od leonarda ostalo napisano da umetnost mora da je realna, ne u smislu realnog crtanja onoga sta se vidi, vec u predstavama koje nije lako primetiti, a opet su realne. To je srz shvatanja univerzalne telesne nekonacnosti umetnosti i uopste stvaralastva i sigurno je da moramo raditi da celo telo umetnosti i stvaranja ide napred, a ne da bude komadano najcesce od onih koji tu nalaze trenutnu korist. Elita se cesto izmislja i cesto je okicenja sadasnjoscu bez velike sanse da ne bude izrugana avangardom, zato kad je lazna prvo sta cilja da ubije, unisti, to je avangard. Na zapadu je to umotanije, pa se finansira " nema umetnost" i to naziva avantgard, a ono sta para cula u stvaralastvu zapada mora samo da se finansira i zato je najredje ponudjeno na uvid i kao poziv na razmisljanje. a svako potiskivanje tezi kompenzaciji...pa sta koga snadje...a tehnologija napreduje i oruzje je sve opasnije po covecanstvo.
Srbohrvat,potpuno se slazem sa tobom,jer sam bila deo svih desavanja od 90-setih do danas.Doista iz daleka sve izgleda drugacije,ali ja izuzetno cenim ljude koji svoj stav cvrsto brane od pocetka do kraja,koji ne menjaju stranu kako vetar duva.Nije nasa muka sto pripadamo razlicitim nacijama,vec sto smo u odnosu na zapad i istok na rskrscu,gde svako zastane i pusti vodu pored prvog drveta.Interesi sveta,nacionalni i religijski,vekovima lome koplja na nasim plecima,na balkanskim narodima, pa licimo na sunku,okacenu na banderi koja se nalazi na nicijoj zemlji.Ko je jaci i veci,taj zareze i odreze komad ili komadic.To su nase muke i nevolje,zato se proslost mora pamtiti a buducnost ziveti.