Број посланика у Скупштини Србије треба смањити са 250 на 80, а у Скупштини Војводине са 120 на 40. Уштеда бар 50 милиона евра. И сви да приложе лекарско уверење – ако без лекарског уверења не можете да управљате аутом, не би требало ни државом.

Српска влада има 27 чланова, а војвођанска 18. Обамин кабинет има 12 чланова, а кинеска влада 23, иако Кина има 173 пута више становника од нас. Реално је да влада буде сведена на 12 чланова. Уштедели бисмо милионе.

Министри имају 239 секретара, помоћника и саветника, са платом од око 110.000 динара. Значи, плаћамо још једну скупштину, која заседа по министарским кабинетима. Па још и по неколико секретарица, возача, телохранитеља (којих сад има у просеку пет по функционеру, а у целој влади Мирка Марјановића био је само један).

И куда иде наша економија ако министар економије има: пет државних секретара, 11 помоћника и шест саветника – дакле 22, плус техничко особље.

С таквом логиком не може се водити ни министарство за доколицу, а камоли министарство економије. Сад чак и шефови кабинета имају своје шефове кабинета, који се зову асистенти.

То ни Нушић није умео да смисли.

Питам се да ли Борис Тадић примећује да говори у празно кад се обраћа својим првим сарадницима.

Плате државне администрације износе десет одсто БДП-а, што је три пута више него у Бугарској.

Примери бесмисла су многобројни: премијер има 2,5 пута мање пара за путовања од потпредседника Кркобабића.

Треба хитно укинути дуплирану администрацију – агенције, фондове, савете, службе… Служба за управљање кадровима (4,5 милиона евра), Авио-служба владе (3,7 милиона евра). И још на десетине таквих примера. Невладине организације добиће више од 60 милиона евра – толико недостаје за трудничка боловања и дечије додатке.

А грађанин Александар Карађорђевић је у последње три године захватио из буџета скоро пет милиона евра. Кад ћемо коначно да прекинемо с праксом финансирања републичке монархије! Нек им врате њихову имовину, па да више обични људи том обичном грађанину не плаћају струју, грејање, телефоне и шишање траве.

Парламентарне странке из буџета добијају „дечији додатак” у износу од преко седам милиона евра. Нек се бар сада одрекну тога! Преживеће некако и уз плате, паушале и обилато коришћење дневница.

Уз Министарство екологије имамо и Агенцију за екологију и Фонд за екологију, који гутају милионе евра. Грађани Панчева, и поред троструке еколошке бриге, и даље гутају отрове.

Србија има 29 округа и 196 општина, од којих неке не прелазе неколико хиљада становника. Број општина треба драстично смањити, уз хитно укидање шуме непотребних прописа.

Док се Обама бори да девет милиона америчких породица не останe на улици, јер немају новац да отплате хипотеке, наш премијер са 40 милијарди динара спасава банке од ризика, пошто су само у једном месецу из земље изнеле 600 милиона евра.

Банке узму 144 милиона евра годишње од грађана само за „одржавање” текућих рачуна и кредитних картица – па макар да на њима нема ни динара промета. Кад би се у години кризе одрекли само тог прихода, колико радних места би се могло отворити?

Власт би могла да се позабави и репрограмирањем дугова грађана, смањивањем зеленашких камата и рата на кредите. Доста су банке зарадиле черупањем Србије, ред је да јој нешто и врате.

Хитно би требало зауставити једнострану примену трговинског споразума са ЕУ, јер тим споразумом одричемо се царина напроизводе из земаља Уније и остајемо без најмање 300 милиона евра. Док други своје штите, ми бранећи туђе– своје нападамо.

Бројним могућим уштедама, као и повећањем акциза на дуван и алкохол, могло би се ићи на смањење ПДВ-а, бар за производе који улазе у потрошачку корпу.

Држава хитно мора смањити порезе на плате како би бар неко од 60.000 предузећа у блокади опстало. И нека више не краду на цени бензина, јер нафта никад није била јефтинија на тржишту!

Шанса је у стоструко већем улагању у пољопривреду, али и у туризам, у мала и средња предузећа. Превенција у здравству сјајна је инвестиција. Као и у образовање, пресвега смањењем преобимног градива, али и бесплатним уџбеницима за све.

Имовину одузету од криминалаца дати Министарству за социјални рад, за помоћ најугроженијима (народне кухиње, нужни смештај, свратиште, сигурне женске куће, пензионери…).

Српски затвори годишње коштају 65 милиона евра. Значи, многоструко више дајемо робијашима него младим талентима.

Сценариста