Кад би се изградио Теслаград...

За Теслаград би се могло рећи да је израз моје дугогодишње жеље, током живота у Америци, за повратком по свету расељеног српског народа у матицу, уз коришћење његовог знања за просперитет Србије, али, овог пута, уз помоћ пројекта универзитета Бабсон из Бостона, који се заснива на изградњи „градова будућности”.

Подизање Теслаграда као посебне економске зоне у околини Београда, уз примену правила која подразумевају слободну привредну конкуренцију, попут градова Дубаи и Хонгконг, изазвало би велико интересовање страних инвеститора и повећало углед Србије у свету, уз очекивани напредак домаћих фирми и самог становништва. Про­је­кат сам на­зва­ла Те­сла­град, јер та­кво име по сво­јим ино­ва­тив­ним и кре­а­тив­ним иде­ја­ма за­и­ста при­ли­чи овом гра­ду бу­дућ­но­сти.

Но­ви ре­гу­ла­тив­но-прав­ни оквир ко­ји би био при­ме­њи­ван у по­себ­ној зо­ни Те­сла­град на пе­ри­фе­ри­ји Бе­о­гра­да при­вла­чио би ин­ве­сти­то­ре у обла­сти ви­со­ке тех­но­ло­ги­је и омо­гу­ћио но­вим про­на­ла­за­чи­ма да оста­ну у Ср­би­ји и раз­ви­ју сво­је иде­је уну­тар еко­ном­ског ам­би­јен­та ко­ји шти­ти њи­хов рад и ком­па­ни­је. Те­сла­град би до­вео пра­ву при­вред­ну кон­ку­рен­ци­ју ко­ја до­зво­ља­ва мо­дер­ним и ква­ли­тет­ним фир­ма­ма да на­пре­ду­ју ис­кљу­чи­во на ба­зи њи­хо­вог ра­да и спо­соб­но­сти, а не др­жав­ним фа­во­ри­зо­ва­њем.

По­зна­то је да у та­квим про­фи­та­бил­ним фир­ма­ма рад­ни­ци за­ра­ђу­ју ви­ше. Циљ Те­сла­гра­да је, да­кле, ства­ра­ње но­ве еко­ном­ске зо­не ко­ја би при­ву­кла до­ма­ће и стра­не ин­ве­сти­то­ре да гра­де сво­је фир­ме у око­ли­ни Бе­о­гра­да у ко­ји­ма би се за­по­сли­ло 40.000–50.000 рад­ни­ка. Ако би Вла­да Ср­би­је при­хва­ти­ла ства­ра­ње ове еко­ном­ске зо­не, ко­ја не би не­га­тив­но ути­ца­ла на би­ло ко­ји са­да­шњи при­вред­ни сек­тор Ср­би­је, прет­по­ста­вља се да би Те­сла­град то­ком свог раз­вит­ка до­но­сио од де­сет до 12 ми­ли­јар­ди до­ла­ра про­фи­та го­ди­шње, од ко­јег би вла­да до­би­ја­ла део за раз­не фон­до­ве, укљу­чу­ју­ћи ту и пен­зи­је, здрав­стве­ни раз­вој, кул­ту­ру и сам раз­вој овог но­вог на­се­ља.

Са­рад­ња на про­јек­ту из­ме­ђу Срп­ског ин­сти­ту­та у Ва­шинг­то­ну и Баб­сон гло­ба­ла (ко­мер­ци­јал­ни сек­тор уни­вер­зи­те­та) от­по­че­ла је по­се­том Бе­о­гра­ду кра­јем фе­бру­а­ра ове го­ди­не, ка­да смо иде­ју пред­ста­ви­ли срп­ској вла­ди. Ако вла­да одо­бри пи­смо о на­ме­ра­ма, он­да би се Срп­ски ин­сти­тут и Баб­сон гло­бал обра­ти­ли ин­ве­сти­то­ри­ма у Ср­би­ји, ди­ја­спо­ри и ши­ром све­та. Ве­ру­јем да би се то ве­о­ма до­бро од­ра­зи­ло и на бр­жи ула­зак зе­мље у Европ­ску уни­ју.

Оста­ви­ли смо из­у­зет­но до­бар ути­сак ка­да смо иде­ју Те­сла­гра­да при­ка­за­ли пред­став­ни­ци­ма вла­де, при­вред­ни­ци­ма и стра­ним ин­ве­сти­то­ри­ма у Бе­о­гра­ду, а пла­ни­ра­мо да раз­го­во­ре на­ста­ви­мо ка­да бу­де фор­ми­ран но­ви ка­би­нет.

Осим већ по­ме­ну­тих раз­ло­га због ко­јих је из­град­ња ове спе­ци­јал­не еко­ном­ске зо­не дра­го­це­на за на­пре­дак Ср­би­је, Те­сла­град би са­мим име­ном по­твр­дио це­лом све­ту ко­ли­ко Те­сла зна­чи срп­ском на­ро­ду као нај­ве­ћи срп­ски и свет­ски на­уч­ник.

Председница Српског института у Вашингтону, магистар дипломатије