Сваки од дванаест аутора у серији нашег листа о курсу домаће валуте каже да политика прецењеног динара подстиче претерани увоз а дестимулише извоз, што је свакако неповољно за нашу економију. То је довело до енормног раста спољнотрговинског дефицита који је на нивоу онога из деведесетих година: извоз једва покрива половину увоза, а ова несразмера је покривана пре свега великим девизним приливима на основу продаје имовине странцима и задуживањем у иностранству. С продајама (,,сребрнине“) смо, међутим, мање-више завршили, док би нас нова велика задуживања водила у такозвану дужничку кризу. С тим у вези поменут је податак да већ сада готово 40 одсто извоза робе и услуга одлази на отплату спољног дуга.

Србија троши више него што економија ствара, али ту разлику није могуће и даље покривати продајом предузећа и кредитима. Равнотежа се мора успостављати на други начин, а најпре смањеном потрошњом. Светска финансијска криза је допринела таквим кретањима и код нас и пад вредности динара у односу на евро део је тог процеса.

Тренутно кретање курса домаће валуте отежава, међутим, позиције грађана оптерећених девизним кредитима, а и увозно зависних фирми. Зато је у јавности приметна брига због пада вредности динара: производња у многим предузећима биће додатно отежана, што намеће проблем вишка запослених и висине њихових зарада, а грађани ће свакако теже отплаћивати своје кредите. Сматра се и да постоји јак увознички лоби који шири страх од промена вредности динара. Неки економисти овоме додају и чињеницу да промена курса не може сама по себи преокренути негативне извозно-увозне токове. Поготово ако је привреда извозно слаба. Зато се истовремено мора радити на порасту производње за извоз и на заустављању увоза. Каматна политика спада у део тих мера.

Стручњаци упозоравају да овe тешке промене економске политике треба обављати постепено. У супротном, дошло би до још једног разорног удара који би нанео огромне штете и привреди и становништву.

Ипак, црта се мора подвући. И боље је то учинити раније него касније, када девизне резерве буду толико смањене да би осетна девалвација динара била неминовна. Из платнобилансне кризе Србија може изаћи, кажу аутори у нашој серији прилога, само променом економске политике и привредне структуре. У том процесу се сва потрошња, осим инвестиционе, мора смањити, а курс динара треба користити као важан инструмент за, макар и закаснело, поправљање наших конкурентских позиција.