Mojutisak je da studenti sa našeg fakulteta i te kako posećuju kulturna dešavanja, bar tako je na smeru sociologije. Naročito se to može reći za pozorište.

Ali ako pogledamo malo šire, činjenica je da mladi slabo posećuju kulturne događaje. Mislim da objašnjenje za to nije u nedostatku novca. Pre bih rekao da tome doprinosi drukčije korišćenje slobodnog vremena. Sada su u slobodno vreme mladih ušla mnoga tehnička sredstva kojih ranije nije bilo. Ispostavlja se da su ta tehnička sredstva mnogo zanimljivija nego pozorište i druge kulturne ustanove. Ili knjige. Jer ako učite četiri sata dnevno, kako ćete posle toga da sednete i čitate knjigu. Tada vam treba nešto što će vas odmarati od umnog naprezanja.

U tome je i deo objašnjenja zašto se kod nas mnogo prate rijaliti programi, „Veliki brat” i turske serije. To su nekakve relaksacije jer u Srbiji se generalno teško živi i ljudima je potreban bilo kakav beg od stvarnosti. Zato gledaju te serije.

Ili kad se pitamo zašto ljudi masovno idu na koncerte turbo-folk zvezda. Lakoća konzumiranja takve muzike je prvi razlog.

Da li će mlad čovek biti zainteresovan za koncert klasične ili turbo-folk muzike zavisi od okruženja i društva u kome živi. Jer šta se dešava sa srednjoškolcem koji sluša klasičnu muziku? Obično biva odbačen od vršnjaka kojima je bliža turbo-folk kultura. Zato oni koje interesuje klasična muzika čak skrivaju svoje afinitete. Pa ako jedan od njih sluša klasičnu muziku ili se interesuje za neku ozbiljnu umetnost on ne može o tome da priča sa svojim vršnjacima, jer oni, jednostavno, nisu upoznati s tim. Oni mogu sa svojim drugovima da pričaju o tome ko je sa kim u „Velikom bratu” ili „Survajveru”, ali ne o tome ko je napisao Petu simfoniju.

Mislim da je još Platon rekao: „Kakva muzika, takva država“, to jest koliko je loše stanje kod nas vidljivo je na osnovu toga koja se muzika najčešće sluša.

Ko bi trebalo da doprinese promeni ovih navika? Mislim da je to obaveza države i njenih institucija. A najpre javnog medijskog servisa. Kod nas se, međutim, RTS takmiči sa drugim televizijama u tome ko će imati veću gledanost i zato i na javnom servisu gledamo razne serije. Mislim da RTS treba da bude nacionalna televizija koja neguje ono što je kulturno vredno, a ne najgledanije po svaku cenu. Masovni mediji, a pogotovo TV, mogu da odigraju važnu ulogu u kreiranju odnosa prema kulturi jer svi kod nas, a pogotovo deca, puno vremena provode pred televizijom. Zato je važno i to kako roditelji vaspitavaju decu i kako ih usmeravaju. Jer prvo ih vaspitavaju roditelji a tek potom u mnogo manjoj meri učitelji i nastavnici. S tim što ne možemo očekivati od nastavnika likovnog i muzičkog da bitno utiču na umetnički ukus mladih,ako se uzme u obzir da se na te predmete u toku školovanja gleda kao na nebitne.

Mi na Filozofskom fakultetu imamo sociologiju muzike kao izborni predmet. Ja sam ga odabrao zato što sam shvatio da mi dosadašnje školovanje nije dalo odgovarajuća znanja iz muzike. Profesor sociologije muzike zna da je tako i sa drugima pa nam je na prvom predavanju rekao: „Prihvatam da iz osnovne i srednje škole, kad je o poznavanju muzike reč, niste poneli mnogo.” To je činjenica. Većina završi srednju školu s minimalnim znanjima o umetnosti.

Ministarstvo kulture bi, po mom mišljenju, moralo preko medija, škola i neformalnih vidova obrazovanja (vannastavnih programa) da radi na promeni takvog odnosa mladih prema kulturi. Trebalo bi i da postoji strategija u vezi s tim.

S druge strane, stanje nije baš toliko loše ako imamo u vidu činjenicu da se dokolica sad koristi za elektronske medije, internet i mnoštvo televizijskih kanala sa obrazovnim programima, tako da se mladi sad obrazuju na nov način. Možda ne čitaju knjige i ne idu u pozorište, ali veoma su im dostupna mnoga ekranizovana književna dela, a toga ranije ipak nije bilo.

* Student treće godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu