Млади, образовани, незапослени

Уколико бисмо генерацију посматрали у демографском (а не генеалошком или социолошком смислу), што би значило да у средиште стављамо старосну структуру, могли бисмо условно да издвојимо два типа генерација (кохорти): малобројне „крње” генерације које су рођене за време ратова и оне бројније „бејби бум” рођене после њих. Ове прве су формиране за време Првог и Другог светског рата па су према подацима пописа из 1953. најмалобројније кохорте чинили становници од седам до 10 година (рођени 1943/46) и они од 34 до 39 година (рођени 1914/1919). После њих по правилу долазе бројније генерације настале услед периода компензације, па је ,,испупчење” у старосној структури, које је створила бејби-бум генерација после Другог светског рата, слично феномену забележеном и након Првог светског рата када је такође дошло до пораста рађања.

Утицај ових генерација на старосну структуру није краткорочан, чак насупрот, он се може приметити и данас. Уколико не дође до неких великих и тренутних потреса (ратови, кризе, епидемије), односно ако се становништво развија у релативно стабилним условима, које осликава низак наталитет и морталитет, утицај различитих генерација се примећује преко величине кохорте које оне репродукују. Наиме, популационо бројније генерације чак и у условима ниског рађања стварају и бројније потомство посматрано у апсолутним цифрама, и обрнуто.

Чињеница да је 1981. године број најмлађих становника био већи у односу на 1971. иако је фертилитет био у константном опадању, јесте пример утицаја наслеђене старосне структуре на природно кретање, што је последица ступања многобројних бејби-бум генерација (после Другог светског рата) у репродуктивни период. Ово повећање броја становника старих 0-8 година створило је феномен познат као ехо генерација – децу бејби-бум генерације.

Наставак утицаја демографске инерције на старосну структуру може се приметити и 1991. године када је број најмлађих знатно смањен у односу на период од пре 10 година, јер су рођени унуци крње генерације рођене за време Другог светског рата. Најмлађа крња генерација рођена је 1999. године (НАТО бомбардовање), када је број живорођених достигао рекордно низак број, праћена је ,,мини компензационим” периодом на почетку новог миленијума.

Колико број рођених у одређеном периоду утиче на њихов даљи животни циклус? Да ли већи број значи већу конкуренцију? Да ли је (међу)генерацијско слагање само питање друштвеног и политичког контекста, или и демографија игра битну улогу?

Истерлинова теорија претпоставља да су мање кохорте у друштву предност за њихове породице, школе, тржиште рада, односно да оне уживају виши ниво благостања током живота. Велике кохорте смањују дохотке и економске могућности њених чланова у односу на мање бројне генерације, што доводи до смањења фертилитета, виших стопа активности жена, каснијег склапања брака, већег броја развода, отуђења. Велике кохорте се суочавају са претрпаним тржиштем рада, већим бројем радника и већом конкуренцијом, мањим могућностима за напредовање, па економски успех кохорте може бити директно у вези с њеном популационом величином. У нашој земљи ипак смо имали случај да су баш многобројне генерације позитивно утицале на економски развој током седамдесетих година, али треба нагласити да су свеукупни друштвени услови били повољни.

Уколико бисмо посматрали број незапослених становника у Србији у циљу сагледавања генерацијске фаворизованости одређених кохорти, могли бисмо да закључимо да сe млађе старосне групе налазе у подређеном положају. Више од 100.000 становника старости од 25 до 29 године је незапослено, а имају највећи удео вишег и високог образовања у односу на остале старосне групе. Заправо овде настају генерацијски неспоразуми – старије многобројне генерације (бејби-бум) на корак су од пензије док су млађе, ехо (њихова деца), увелико ушле у радноспособно становништво, али данас неповољни економски трендови лоше утичу на њихову запосленост. Најмањи број незапослених је од 35 до 49 година, тако да те генерације највише учествују и у укупној запослености. Јасне су и полне асиметрије, па мањи број незапослених жена којe су старије од 55 година највероватније значи да су већ стекле право на пензију. Велики број незапослених мушкараца старијих од 50 година погођени су транзицијом (нису стекли право на пензију а при том су изгубили посао).

Географски Институт ,,Јован Цвијић” САНУ