Наплаћују већ плаћено?

На државним високошколским институцијама у Србији тренутно студира195.000 студената од којих је 113.000 на буџету. Oстали плаћају школарину.На буџету су студенти који су у току школске године остварили најмање 48 бодова, а рангирани су у оквиру предвиђене квоте. И, ако нисте у оквиру квоте онда доспевате на ранг-листу према успеху. Али у односу на укупан број студената на универзитетима, оних који су остварили најмање 48 бодова а нису на буџету је мало –ове године реч је само о њих 900 у целој Србији(немам податке за више школе).

Према томе,непотребно се дигла велика прашина због 48 бодова. С тим што су на Филозофском факултету у Београду, који је протеклих дана био упоран у протестима – сви студенти који имају 48 бодова на буџету.Такође, на Филолошком, од укупно 12.000 студената, само је њих петнаест било на ранг-листи. И свих петнаест факултет је ослободио плаћања школарине. Међутим, велики проблем за оне који студирају а нису на буџету јесте што не знају шта плаћају својом школарином.

Могу слободно да кажем –факултети су злоупотребили закон о високом школству тако што су студентима почели да наплаћују ствари које се већ наплаћују кроз школарину. На неким државним факултетима школарина је једнака као и на приватним, што је апсолутно недопустиво.

Или, на факултетима друштвених наука школарина је изнад сто хиљададинара, много виша него на техничким факултетима, где студенти користе лабораторије. Факултети су очигледно злоупотребили своје право на аутономију и доносили су сопствене ценовнике а не знамо на основу којих критеријума. Као представници студената из целе Србије који студирају на укупно 126 факултета, ми смо сагласни у једном: тражићемо да нам све факултетске управе у наредних месец-два саопште шта ми то нашом школарином плаћамо. Нека нам испоруче ценовнике и образложесве ставке.

Сада постоје сумње да нам се наплаћује оно што је већ плаћено. То је оно што изазива неповерење. Ми не знамо зашто то до сада није контролисано. Тражићемо да се ценовници факултета, са свим ставкама, објаве. Поред тога, Студентска конференција универзитета Србије предложићепромену начина финансирања високог образовања, јер хоћемо модел који ће бити социјално праведан.

Модел ћемо предложити надлежним институцијама, министарству, националном савету итд. А колегама који су блокирали факултете поручујем да се блокадама не решавају проблеми. Пример Филолошкогпоказује да школарина на том факултету после двонедељне блокаде није смањена. Ми, студенти, будућа интелектуална елита ове земље, не можемо само да указујемо на проблеме, већ је неопходно да предлажемо реална и одржива решења. Зато ћемо понудити модел финансирања који ће моћи да се примени.

У следећа два месеца свим снагама ћемо радити на изради тог модела и онда идемо у борбу да се то и примени.И уверен сам да ће наша иницијатива наићи на разумевање и да ћемо на почетку следеће школске године имати нови закон о високом образовању и нови начин финансирањафакултета који ће стимулисати најбоље али и бити социјално праведнији. Јер сад социјалне димензије нема. Ми већ сад имамо у виду моделе који се примењују у Македонији, Хрватској, Словенији, Аустрији...

Ако такви модели могу да функционишу у овим земљама не видимзашто не би, уз неопходна прилагођавања, били применљиви и код нас. С тим што је време да факултети раде на својим организационим променама и реформама. Не могу професори имати огромне плате захваљујући томе што су школарине високе. Терет реформе не могу сносити само студенти.

Молим зато све студенте да свој огромни ентузијазам и бунтовнички дух искористе на креативнији начин. Ипак је примарна функција универзитета образовање и наука. Студентима морамо омогућити да се образују а не да их окрећемо једне против других. Само ако смо јединствени остварићемо оно што желимо, а то је јефтиније и ефикасније школовање.

Председник Студентске конференције универзитета Србије