Са магнитудом 8,9, земљотрес у Јапану спада у четврти икад забележен у новијој историји, у такозване мегаземљотресе, какав је био онај у Чилеу 1960, са магнитудом 9,5, који је проузроковао цунами висине од 25 метара и ерупцију вулкана.

Уjапанском земљотресу огромне људске жртве је проузроковао пплавни талас, али великих оштећења на грађевинама није било захваљујући асеизмичком пројектовању. И до хаварије у нуклеарки „Фукушима” није дошло због оштећења конструкције него због престанка рада пумпи за хлађење нуклеарног реактора. Поред јапанске, позната је и калифорнијска школа сеизмологије и асеизмичког пројектовања.

Научна област која се бави проценом сеизмичког ризика је сеизмологија, док се прорачунима конструкција бави динамика конструкција. Данас постоји савремена методологија одређивања сеизмичког хазарда, тј. степена сеизмичности и пројектовања зграда за очекивани степен сеизмичности.

Међутим, и поред ових прорачуна, могуће је да дође до земљотреса веће јачине од очекиване или да се подручје током потреса суочи с великим деформацијама тла. Тада се и грађевине руше. Један од феномена који може да се јави је и тзв. ликвефакција. Она настаје у тлу засићеном водом, које услед вибрација при земљотресу губи чврстоћу и, практично, почиње да тече. Мањих појава ликвефакције било је у прошлогодишњем земљотресу у Краљеву, а великих за време потреса у Црној Гори. Тако је настрадао хотел „Фјорд“ у Котору.

У савременом асеизмичком пројектовању, у подручјима са високим степеном сеизмичности, као што су Јапан, Калифорнија или Нови Зеланд, примењује се тзв. базна изолација. То је поступак којим се испод темеља постављају „јастуци” од материјала који трпи велике деформације (армирана гума), чиме се спречава преношење енергије земљотреса на конструкцију.

Становништво Јапана је махом свесно велике отпорности грађевина на земљотресе у тој земљи и када дође до померања тла углавном сви остају на својим местима и чекају да удар прође.

Кад је, пак, о Србији реч, ми у односу на многе делове Европе јесмо трусно подручје, али не са екстремно високим магнитудама. Најјачи потреси забележени су у Лазаревцу магнитуде 6,1, на Руднику шест, у Мионици 5,7 степени по Рихтеру. На простору бивше Југославије велики потреси су били у Скопљу, Бањалуци и у Црној Гори. У овим земљотресима било је великих људских жртава и порушених кућа, што је резултат лоше сеизмичке градње. После потреса у Скопљу 1963. приступило се изради правилника о техничким норматива за градњу у сеизмичким подручјима (усвојен 1981.), а на грађевинским факултетима у наставу је уведен предмет динамика конструкција. Прошлогодишњи земљотрес у Краљеву је показао да се наши грађевинари придржавају прописа. Наиме, у Краљеву су страдале индивидуалне стамбене зграде које су зидане без грађевинских дозвола, а не новије вишеспратнице.

Међутим, код нас се индивидуалне стамбене зграде често граде мимо основних правила. Моје колеге који су обилазили Краљево после земљотреса кажу да су тамо на индивидуалним објектима видели невероватне ствари. Грађене су куће без такозваних хоризонталних серклажа, само са вертикалним, слабо армираним бетонским стубовима, најчешће са узенгијама на непрописном растојању. То је хоризонтална арматура која у виду укосница повезује и држи шипке вертикалне арматуре. По прописима, та арматура се у сеизмички трусним подручјима додатно прогушћује. Да су и ови индивидуални објекти зидани по прописима, земљотрес у Краљеву не би изазвао озбиљнија оштећења.

Међутим, народ је тамо штедео на свему, чак и на количини цемента у малтеру, тако да иза многих рушевина у нашим земљотресима стоји, у ствари, сиромаштво. Гради се без одговарајућих пројеката, штеди се на материјалу. То је наша реалност и ту чињеницу морамо прихватити.

Могло би се ипак учинити нешто попут онога што постоји нпр. у Аустралији, где имају јасно дефинисано како треба да буду направљени поједини елементи конструкције индивидуалне куће (темељи, стубови, греде), у зависности од спратности и од тога на ком се подручју земље гради. Слично поступају и у САД.

На сличан начин бисмо и ми у поједностављеном поступку могли да дефинишемо шта једна кућа у индивидуалној градњи треба да има ако је у сеизмички активној зони. Тако да онај ко намерава да подигне објекат нпр. у близини Копаоника или Рудника унапред зна какав темељ је неопходан, какви вертикални и хоризонтални серклажи итд. Држава би тако и код нас у трусним подручјима штитила и људе и куће прописујући правила градње.

*Професор Грађевинског факултета у Београду