Не треба да се стидимо посла (2)

Током разговора о избору занимања, у Националној служби за запошљавање, нашим корисницима саветујемо да се усавршавају, да не дозволе да се образовање заврши добијањем дипломе. Иако је неко завршио школу за занимање које је суфицитарно, додатним усавршавањем може доћи до одговарајућих знања и вештина којима може повећати своје шансе за запошљавање. У том смислу, могу нас инспирисати биографије успешних људи јер они су стално у покрету, стално уче, размењују информације, не плаше се промена. То је веома потребно и људима који су запослени. Такође, не треба да се стидимо посла, јер сваки посао, чак и кад је испод нивоа нашег образовања, доноси нам нешто корисно, неке вештине, искуства, самопоуздање, нове контакте...

Многи послови постали су популарни када су људи који их успешно обављају „открили” осталима смисао – кувари, посластичари, спасиоци, генетичари, астрофизичари...

Иако су данас смањене могућности за запошљавање, људи ипак успевају да на поштен начин развијају каријеру. Нажалост, има људи који се плаше промена и неуспеха и због тога су њихове шансе да успеју мање. Дводневни тренинзи самоефикасности које организује Национална служба управо суочавају људе с тим које им вештине недостају и шта би требало да раде не би ли боље организовали своје време, начин доношења одлука, комуникацију с другима...

То су тренинзи који би требало да допринесу јачању самопоуздања, али и предузимљивости сваког ко тражи посао. Наравно, много тога је ван домашаја личне иницијативе, али криза може бити прилика за промене.

Коментари предузимљивих људи из иностранства су занимљиви, а када стигну у Србију, њихов први утисак је да овде има пуно посла и могућности да се ради и заради. При том полазе од оног што се види одмах – много тога је у нереду, запуштено, замазано, постављено на погрешном месту. Папири, боце и кесе директно нас подсећају на прикупљање и обраду секундарних сировина а ова област је створила занимања која су неке људе сврстала у веома богате. Исто се може рећи за еколошки обновљиву енергију, заштиту животне средине, производњу квалитетне хране, зачинског и лековитог биља, реконструкцију и рестаурацију зграда, уклањање клима уређаја са фасада, одржавање хигијене јавног превоза и јавних простора...

Као занимања будућности намећу су и она софистицирана, мултидисциплинарна, која садрже у себи два или чак неколико класичних занимања. 

Посла има, али радна места се не отварају. НСЗ је установа која не запошљава већ посредује између послодаваца и људи који траже посао. Због тога настојимо да својим корисницима понудимо што више могућности кроз различите програме како би остварили своје право да живе од свог рада и да при том буду задовољни. То је веома тежак задатак и не можемо га остварити сами.

У свакој генерацији јаве се ,,индивидуалци” који имају иницијативу и себи стварају прилику за успех. Од зрелости државе зависи да ли ће ове потенцијале искористити или ће их препустити развијенијим друштвима. Та друштва су зато и развијена јер не дозвољавају да се занемаре људи који успешно раде свој посао.

Дакле, важно је то коју ће школу неко уписати али још је важније даље учење и усавршавање. То је оно што је у нашим условима могуће. Нажалост, многи млади овде и не покушавају да дођу до посла него одлазе у иностранство. А када се снађу, стекну неке позиције и достигну солидан животни стандард онда се овде нерадо враћају. Већина, ипак, остаје овде и њима саветујемо мобилност, професионалну и територијалну јер је то „рецепт” успешних и у нашим условима.

Начелник одељења за професионалну оријентацију и планирање каријере у Дирекцији Националне службе за запошљавање