Образовање мимо тржишта

Једна од основних карактеристика незапослености код нас је такозвана структурална незапосленост, односно образовање кадрова за којима на тржишту рада не постоји потреба. Структурална незапосленост овде постоји деценијама, али с повећаним бројем незапослених овај проблем добија на тежини.

Друга карактеристика наше незапослености је слаба покретљивост радне снаге: тамо где постоји, на пример, средња економска школа пуно је и незапослених с том школом. То јест, радна снага не покушава да негде другде нађе посао. О чему се заправо ради види се и по томе што је највише незапослених тамо где су највећи образовни центри.

Мрежа школа је још из периода СФР Југославије и она не одговара потребама данашње Србије. Ради се на томе да се мрежа мења, али то је постепен процес. Поред тога, постоји притисак ђака и њихових родитеља да баш те школе, којих је превише, треба задржати. Између осталог и зато што средња стручна школа многима служи само као помоћна степеница на путу ка факултету.

Школа коју ћете завршити има ограничени домет и због тога што каријера данас има друкчије значење него некада. Некада је редослед радњи био увек исти: завршиш школу, чекаш посао, запослиш се и радиш до пензионисања. Насупрот томе, развој каријере све више постаје целоживотни процес, који подразумева различите позиције, а то значи: бити и запослен и незапослен, радити и повремено и привремено, радити на пројектним пословима, стално се усавршавати. Зато је школа само одскочна даска за даље образовање. Завршити школу на време и са добрим оценама је важно, али треба истовремено стицати и неко радно искуство, учити језике, учити се раду у тиму, на пројектима, волонтирати. Све то младима даје сигурност и увећава њихове компетенције.

Ми, међутим, и даље већином имамо линеарни ток каријере: упишете нешто, и све док не завршите факултет ничим се више не бавите, онда тражите посао. Зато у последње време има све више обука за активно тражење посла. Обуке почињу питањем: Да ли знате где са тим што сте завршили можете да радите? Да ли познајете особе које се баве тим послом, како оне живе, да ли идете на нека места где можете да добијете нове информације о томе? То је активнији однос према послу којим ћете се бавити.

Нашим студентима зато саветујем да не седе код куће и само ,,прате огласе” него да нешто раде, да завршавају неке курсеве... Ту је и систем неформалног образовања који може бити од велике користи. Па и у ситуацијама када особе старије од 50 година, из неких разлога, остану без посла. Андрагошко друштво Србије тренутно ради један такав пројекат који финансира Фондација за отворено друштво а требало би да помогне старијим особама које су доспеле међу незапослене. Истраживање је у току и оно би требало да понуди неке мере образовног карактера да би се проблем незапослености ублажио. Постоје неки послови који се на тржишту траже, а одговарају особама старије доби. Такав је на пример посао герентодомаћице која у кући пружа помоћ старим особама. За тај посао нису потребни млади него особе са животним искуством нижег образовања. Примера ради, у Центру за континуирано образовање одраслих Техничке школе у Бору, последњих неколико година обучено је 170 особа за посао геронтодомаћице, за рад у селима, у којима су већином старачка домаћинства.

У Центру у Крагујевцу обучавају се заваривачи, затим они који израђују намештај од плочастог материјала (кухињски елементи). Обуке су прилагођене животном добу одраслих полазника. Испитују се потребе тржишта и на основу тога се доносе одлуке о обуци за одређене послове. У пет центара за континуирано образовање одраслих (поред два поменута и у Београду, Зрењанину и Нишу) пратили смо и шта се после шест месеци догодило са онима који су завршили обуку. Испоставило се да је трећина била запослена. Одлука о избору средње школе је, дакле, поготово за младе, битан транзициони моменат, али треба имати у виду да завршетак школе никада није и крај усавршавања и учења.

Одлука о избору школе је важна, али није дефинитивна, јер и кад завршите једну школу, то не значи да не треба да идете даље са обукама: лакше ћете се запослити с додатним компетенцијама а не да годинама чекате да вас неко прими с дипломом коју иматеса четири разреда завршене гимназије. Међутим, ми смо у погледу развијања сопствене каријере још прилично пасивни.

Доцент, Одељење за педагогију и андрагогију, Филозофски факултет у Београду