Од централне до граничне општине

За разумевање онога што се у вези са кретањем броја становника у Прибоју дешава треба се вратитиу 1953. годину. Тада је овде дошао „Фап” и тада је општина имала само 2.800 становника. Са „Фапом” су се доселили многи радници, чак из разних делова бивше Југославије, у Прибоју су основали породице, тако да смо према попису из 1991. имали највише становника – 36.000. У то време почињу и исељавања јер у близини је почео рат, а Србији су уведене санкције. Престала је и наша сарадња са „Мерцедесом” а за „Фап” је нагло смањено тржиште. Уместо некадашњих 7.000 радника, фабрика их данас има 1.200. И пратећа привреда (производња церада, седишта итд.) због проблема са „Фапом” смањила је производњу, а и фабрика „Полиестер”, чији је цео један погон, са двеста запослених, радио за „Заставу”, доласком „Фијата” престао је са радом. Свему овоме треба додати и овдашње неуспешне приватизације.

Исељавања из Прибоја су пратила и процесе смањивања Југославије. Општина је некада била у центру Југославије, а када смо постали СРЈ Прибој је доспео на периферију. После одвајања Црне Горе постали смо гранична општина. Зато у време рата у БиХ насеља уз границу (Кукуровићи, Стрмац, Калуђеровићи...) бележе драстичан пад броја становника.

Специфичност Прибоја је и у томе што је велики број насеља одвојен од осталог дела општине, тј. Србије, тако да до две трећине наше територије не можете да дођете ако не пређете и суседну Босну. Ова чињеница је позната свима који воде нашу државу, али ништа се поводом тога не предузима. Становништво из ових села, да би дошло до Прибоја и вратило се својим кућама, мора да прође четири граничне рампе.

Додатни проблем је у томе што су инвеститори незаинтересовани за улагања у Прибој. Делимично због тога што смо погранична општина али и што нас (чак и наши државни функционери) погрешно сврставају у Санџак, то јест у део територије који Муамер Зукорлић својим изјавама и позивима на ,,издвајање” дестабилизује.

Дакле, слабе економске перспективе су на првом месту када се помињу разлози исељавања из Прибоја, с тим што српско становништво углавном одлази на север, ка Београду и Новом Саду, а Бошњаци према Сарајеву, али и у Холандију и у друге делове Европе.

Из села су млађи одлазили у градове у школу, и када је створена граница са БиХ сваки пут су се на повратку у своја села суочавали са цариницима и милицијом. А о томе како се у селима уз границу овде живи најбоље илуструје чињеница да се наша највећа школа на том подручју (,,9. мај”) налази у месту Саставци, на територији БиХ. Настава се изводи по нашем школском програму, ученици су из наше општине, ми плаћамо наставнике, али то је део општине Рудо окружен територијом Прибоја. Ту су и две продавнице, једна до друге, једна издаје босански фискални рачун, друга српски. Ту је и кафана, па кад дође до неког инцидента не зна се која милиција треба да интервенише.

Осим у насељима уз границу, и у самом Прибоју се смањује број становника: како живети без посла у граду, у стамбеној згради?

Насупрот томе, Прибојска Бања бележи пораст броја становника. То је, као и Рача, приградско насеље, али бањско место са већим избором послова.

У удаљенијим селима су сада углавном старачка домаћинства. Има и момака у четрдесетим годинама. Они не могу да се ожене јер девојке су одавно отишле, а наша општина нема финансијских могућности да их, попут Палме, венчава у масовним акцијама. Нити наша општина може без помоћи државе да финансира породиље истим износима као Београд и Нови Сад, а у Прибоју би ови износи требало да буду много већи ако желимо некога да задржимо.

Једини спас за овај крај су: позитивно решавање питања „Фапа” и нове инвестиције. Да бисмопривукли инвеститорепотребна нам је добра саобраћајна повезаност. Држава треба да као приоритет одреди аутопут који од Пожеге иде ка Ужицу, идаље према Вишеграду, Требињу и Херцег Новом, а не да то буде пештерска варијанта. Радују нас убрзане активности око аеродрома Поникве и формирањеуниверзитета у Ужицу, што додатно побољшава климу за привлачење инвеститора. Без тога, наше локалне иницијативе не могу нешто битно променити.

Председник општине Прибој