Омладински жаргон

Данас се у лингвистичкој литератури посвећеној жаргону све мање описује говор затворених субкултурних група (као што су затвореници, наркомани, навијачи), а све чешће се под описом жаргона подразумева опис говора младих, то јест омладински жаргон. Већ само постојање термина говор младихподразумева да постоји и говор старијих и да су млади и старији генерацијски подељени не само по систему вредности и погледу на свет, већ и по језику којим се служе.

Специфичности говора младих запажају се првенствено у избору лексике, док се на осталим језичким нивоима теже уочавају. Ако их и има, као што је, на пример, употреба кратких, структурно поједностављених реченица, оне нису изазване свесним избором, већ чињеницом да млади људи данас недовољно читају и не негују језичку културу.

И док нису свесни других језичких нивоа у свом говору, млади су прилично заокупљени лексиком коју користе. Многи од њих намерно употребљавају жаргонизме. Употребом те лексике они не шаљу поруку само старијима да су различити од њих и да не желе да буду као они, већ се, пре свега, обраћају припадницима своје генерације. Они тиме желе да се међу друговима представе као бунтовни, слободни, духовити, независни од утицаја родитеља и старијих. Тинејџери, по правилу, критикују спор, досадан, конзервативан свакодневни живот одраслих, али се, истовремено, приказују као одрасли, али такви одрасли који су другачији од својих родитеља – урбанији од њих, динамичнији, слободнији, опуштенији.

Ефектност жаргонске лексике постиже се различитим средствима: духовитим асоцијацијама: бетонирати се, патосирати се(= напити се); творбеним средствима која се користе на оригиналан начин: пензос, лажњак, крелац; скраћивањем речи: Амер, профа; пермутацијом слогова или гласова: јанпи, зонфа (= пијан, фазон), сливањем: дишомор (= диша+мишомор). Важну улогу има позајмљивање речи из енглеског језика. Понекад се оне прилагођавају морфолошким особинама српских речи (на пример спика), а понекад се преузимају без адаптације (cool). Омладински часописи, посебно они који су посвећени забави и моди, врве од речи из енглеског језика, па у њима читамо fashion, стајлинг, shopping lista (али и шопинг), а рубрике у часопису носе следеће називе: Online, Hot stories, My story, Fashion news, Beaty repoter. Овакав избор речи треба да пошаље поруку младима да читајући ове часописе и они постају модерни, успешни, урбани странци који су превазишли учмалу средину у којој живе.

Једно истраживање жаргонизама ученика Прве београдске гимназије показало је да ове речи могу бити вишезначне или широкозначне. Тако, на пример, глагол блејати београдским седамнаестогодишњацима може значити траћити време, али и дружити се, затим одмарати се, па и досађивати се. Пеглати значи повраћати, али и тући (некога). Ложана је онај ко лако плане, али и поводљива, лаковерна особа, па чак и хвалисавац.

Број жаргонизама који се везују за одређене сфере употребе показује шта то посебно привлачи пажњу младих. Много је жаргонизама у вези са физичким или духовним особинама, деловима тела, сексом, физичким обрачуном. На основу броја жаргонизама у одређеним тематским групама лако се може конструисати профил младог човека у данашње време.

Жаргонизми су експресивни, сликовити, звучни, често их одликује пејоративност, хиперболичност, иронија. Жаронизми су, пре свега, оригинални и духовити и имају важну улогу у томе да онога ко их употребљава представе као домишљатог, забавног и шаљивог, чиме он стиче углед међу друговима.

За неке представнике старије генерације говор младих је показатељ свега лошег што млађе генерације и ново доба собом носе, док други покушавају да га усвоје и да се тако приближе млађим генерацијама а да, истовремено, задовоље императив савременог света да што дуже треба остати млад. С друге стране, млади се могу поделити на оне који с одушевљењем гледају на старије који покушавају да се подмладе користећи говор младих и на оне који осећају отпор према старијима који настоје да пређу у њихов табор.

Можда је, ипак, најбоље да се свако држи своје стране и да буде оно што стварно јесте, а да са разумевањем и добронамерношћу гледа на оне са друге стране.

Професорка Филолошког факултета у Београду