Polazna premisa jeste da je znanje glavni činilac povećanja produktivnosti i konkurentnosti srpske privrede. Znanje se stiče u najvećoj meri kroz obrazovanje, univerzitetsko, pre svega, a njegov kvalitet zavisi od više faktora. Jedan od najbitnijih je odgovarajući nastavnički kadar. Poznato je, a i u predloženoj strategiji se ističe, da su na određenom broju studijskih programa angažovani nastavnici koji ne ispunjavaju minimum propisanih standarda, da nemaju odgovarajući broj publikacija u internacionalnoj periodici, ili jedva ispunjavaju zahteve minimalnih standarda za akreditaciju, tako da studenti doktorskih studija nemaju odgovarajuće istraživačko okruženje.

U strategiji se , s pravom, ukazuje na veliki značaj doktorskih studija. Međutim, problem nezadovoljavajućeg kvaliteta tih studija je manje vidljiv. Razume se, dobro je što se ističe značaj veze između nauke i obrazovanja, upravo kroz doktorske studije. Jer podaci koje prikuplja Svetski ekonomski forum (SEF) ukazuju na pogoršanje kvaliteta studija u Srbiji. Naime, prema kvalitetu obrazovnog sistema, Srbija je pala sa 49. mesta u svetu u 2008–2009. godini (od ukupno 134 zemlje) na 111. mesto u 2011–2012. godini (od ukupno 142 zemlje). Pogoršao se i kvalitet obrazovanja u oblasti nauke i matematike (sa 31. na 58. mesto), kao i kvalitet škola za menadžment (sa 87. na 114. mesto u svetu). Isto tako, percepcija „odliva mozgova” ne jenjava i prema tom indikatoru Srbija je pogoršala svoju poziciju u svetu, sa 131. na 139. mesto. U stvari, pozicija Srbije prema indikatoru „odliva mozgova” utvrđena je na osnovu odgovora na pitanje: „Da li vaša zemlja zadržava i privlači talente?”

Doktorske studije su, ističe se u predloženoj strategiji, ključni elemenat naučnog i tehnološkog razvoja zemlje jer se kroz njih formiraju kadrovi s najvišim stepenom kompetencija potrebni celokupnom obrazovanju, istraživačkim i razvojnim institutima, privredi, javnom sektoru, umetnosti i kulturi.

Razvoj kvalitetnih doktorskih studija do 2020. godine (i kasnije) odvijaće se primenom sledećih strateških mera i akcija: (a) aktivnostima na jačanju istraživačkog kapaciteta i izvrsnosti univerziteta; (b) povećanjem kritične mase istraživača kroz različite oblike funkcionalne integracije univerziteta i državnih instituta; (v) formiranjem istraživačke mreže između univerziteta, većeg broja instituta koji bi bili uključeni u univerzitete; (g) formiranjem „doktorskih škola” u oblastima gde postoji izuzetno istraživačko okruženje (izvanredna opremljenost, istraživački rezultati i internacionalno prepoznatljiv kadar) s ciljem da privuku studente iz regiona i druge inostrane studente.

Kroz doktorske studije će se uvesti ciljana mobilnost studenata i nastavnika. U realizaciju doktorskih studija će biti, navodi se u strategiji, uključeni inostrani istraživači, i istraživači koji pripadaju srpskoj naučnoj dijaspori.

Nažalost, do sada su pripadnici naučne dijaspore vrlo malo uzimali učešće u obrazovnom procesu Srbije.

*Profesor Univerziteta u Beogradu

Drugi deo teksta (u ponedeljak): Naučna dijaspora i porast kvaliteta doktorskih studija