Пад квалитета докторских студија

Полазна премиса јесте да је знање главни чинилац повећања продуктивности и конкурентности српске привреде. Знање се стиче у највећој мери кроз образовање, универзитетско, пре свега, а његов квалитет зависи од више фактора. Један од најбитнијих је одговарајући наставнички кадар. Познато је, а и у предложеној стратегији се истиче, да су на одређеном броју студијских програма ангажовани наставници који не испуњавају минимум прописаних стандарда, да немају одговарајући број публикација у интернационалној периодици, или једва испуњавају захтеве минималних стандарда за акредитацију, тако да студенти докторских студија немају одговарајуће истраживачко окружење.

У стратегији се , с правом, указује на велики значај докторских студија. Међутим, проблем незадовољавајућег квалитета тих студија је мање видљив. Разуме се, добро је што се истиче значај везе између науке и образовања, управо кроз докторске студије. Јер подаци које прикупља Светски економски форум (СЕФ) указују на погоршање квалитета студија у Србији. Наиме, према квалитету образовног система, Србија је пала са 49. места у свету у 2008–2009. години (од укупно 134 земље) на 111. место у 2011–2012. години (од укупно 142 земље). Погоршао се и квалитет образовања у области науке и математике (са 31. на 58. место), као и квалитет школа за менаџмент (са 87. на 114. место у свету). Исто тако, перцепција „одлива мозгова” не јењава и према том индикатору Србија је погоршала своју позицију у свету, са 131. на 139. место. У ствари, позиција Србије према индикатору „одлива мозгова” утврђена је на основу одговора на питање: „Да ли ваша земља задржава и привлачи таленте?”

Докторске студије су, истиче се у предложеној стратегији, кључни елеменат научног и технолошког развоја земље јер се кроз њих формирају кадрови с највишим степеном компетенција потребни целокупном образовању, истраживачким и развојним институтима, привреди, јавном сектору, уметности и култури.

Развој квалитетних докторских студија до 2020. године (и касније) одвијаће се применом следећих стратешких мера и акција: (а) активностима на јачању истраживачког капацитета и изврсности универзитета; (б) повећањем критичне масе истраживача кроз различите облике функционалне интеграције универзитета и државних института; (в) формирањем истраживачке мреже између универзитета, већег броја института који би били укључени у универзитете; (г) формирањем „докторских школа” у областима где постоји изузетно истраживачко окружење (изванредна опремљеност, истраживачки резултати и интернационално препознатљив кадар) с циљем да привуку студенте из региона и друге иностране студенте.

Кроз докторске студије ће се увести циљана мобилност студената и наставника. У реализацију докторских студија ће бити, наводи се у стратегији, укључени инострани истраживачи, и истраживачи који припадају српској научној дијаспори.

Нажалост, до сада су припадници научне дијаспоре врло мало узимали учешће у образовном процесу Србије.

*Професор Универзитета у Београду

Други део текста (у понедељак): Научна дијаспора и пораст квалитета докторских студија