Проверите своју реалност

Пре десетак година смејао сам се са пријатељима из Холандије њиховој најновијој понуди кабловске телевизије: посебни канали који уживо, по цео дан, преносе снимке из куће Великог брата. Један канал покрива спаваће собе, један дневну собу, један исповедаоницу...Надао сам се да ће нас такав ,,развој” заобићи. Наравно, није. Данас су наши канали пуни ријалити програма. Међутим, оно што није стигло с таквим развојем јесу кључеви за разумевање и критику таквих програма. Отров се не пакује са противотровом. Као што вирус добијемо од других, а ми развијамо имунитет, тако сами треба да креирамо и начине борбе против таквих садржаја. Почнимо.

Масовни медији су најпре критиковани због манипулације и комерцијализације. Сматрало се да они, бодријаровски речено, убијају реалност. Као у филму ,,Труманов шоу”, медијска корпорација замењује реалност главног лика џиновским телевизијским студијом. Његов живот се преноси милионима широм планете. Он је жртва која покушава да се ослободи. Међутим, данашњи јунаци ријалитипрограма, за разлику од Трумана, не мисле да је то стварни свет, као ни већина њихове публике. Данас су учесници веома активни да у ту реалност уђу, а гледаоци пасивни да из ње изађу. Отуда, није убијена реалност. Убијена је одговорност за њено стварање.Али на срећу, не постоји само једна реалност. Она је фрагментисана на моју, твоју, њену и његову. Питање је коју реалност бирамо. Са данашњим нивоом доступности и разноврсности садржаја легитимно је питање зашто ико гледа Фарму? Програми о историји, култури, политици, природи су такође ту. Данас се стварају квалитетни филмови, инспиративне књиге, сјајна музика, али налазе се испод слоја смећа које се свакодневно гомила. Треба се потрудити.

Међутим, ту је кључни проблем. Заводљивост „Великог брата” није у ласцивним садржајима, у очајним кадровима, у лошој глуми, у бескорисним расправама укућана. Њихова заводљивост је у лакоћи. Гледање ријалитипрограма је нека врста менталне протезе која служи да гледаоце штити од сваке потребе да уложе напор. Нема ризика, нема одговорности а време пролази. Заплет у њиховим причама је раван заплету у порнографским филмовима: траје кратко и увек се завршава на исти начин. Не морате да се трудите, да питате, читате, враћате филм уназад. Ријалитипрограми су савршени партнер лењим гледаоцима. Као у оној роштиљској шали: дим иде на оног ко неће да се склони.

Шта може да се уради? Живимо данас у комплексном свету и немогуће је наћи једноставна решења. Држава треба да има активнију улогу. Гледање таквих садржаја треба да буде лични избор –да не можете случајно да налетите на Аву, Уроша и њихову ,,романсу” у комбију. Какав би свет био да неки други млади људи, који се баве науком, спортом или уметношћу имају толико простора на телевизији? Скоро су Прељубници забрањени и то је добра вест. Исто тако образовни систем треба да се осавремени и схвати да су медијска писменост и критичко мишљење данас подједнако важни као физика или математика. И јавне личности треба да се побуне и то се у последње време и дешава. И медији би требало да буду самокритични.

На крају, гледаоци треба да схвате такву забаву много озбиљније. Често чујемо: ,,Ја то гледам само онако успут, безвезе”. Сваки минут који се утроши у гледање тих програма, минут је мање за дружење, учење, рекреирање, запошљавање. И тај минут продуценти неће вратити уколико се неком не свиди. Заувек је изгубљен. И не само то, таква верзија наше личне реалности је тријумфовала. Зато свако од нас треба да постави себи питање: Да ли желим такву реалност? Реалност у коју мало улажем и још мање ми се враћа. Уколико је одговор „да”, нова епизода Фарме и Великог брата је спремна. Уколико је одговор „не”, предлажем на пример новије филмове наше кинематографије као што су Кругови или Клип. Уживајте у свом избору.

Факултет за спорт и туризам, Нови Сад