Први пут смо уписали самофинансирајуће

У поређењу са неким другим факултетима (правним, економским, архитектонским...) Рударско-геолошки факултет није популаран међу младом популацијом. Прошлих година код нас се уписивало мало студената а факултет је био оптерећен и великим бројем професора јер били смо димензионирани за територију старе Југославије.

Криза која је захватила све техничке факултете највише се одразила на наш факултет. Колико смо били у кризи показује податак да је уписна квота пре шест-седам година на рударству била 130, а уписивали смо свега 60 студената. Међутим, осавремењавањем наставе и студијских програма, а од 2005. увели смо и два нова – за заштиту животне средине и за заштиту на раду, постигли смо да је протеклог јула први пут после више од двадесет годинаплан уписа на буџет потпуно испуњен и на рударском и на геолошком одсеку, а први пут уписали смо и самофинансирајуће студенте.

Код нас већином долазе студенти слабијег материјалног стања из рударских средина: Лазаревац. Костолац, Аранђеловац, Пљевља, Никшић, Уб... и из места која гравитирају рударским центрима. Из Београда их је мало.

Такође, ниском ценом школарине, најнижом на Београдском универзитету (45.000 динара), привлачни смо за студенте слабијег материјалног стања. Додатно финансирање и покривање трошкова обезбеђујемо добром сарадњом са рударским компанијама. Наши студенти одлазе петком на теренску наставу у рударска предузећа, а они обезбеђују аутобус и исхрану. Такође, професори раде пројекте, студије и истраживања за јавна и приватна предузећа, а учествујемо и у изради престижних европских пројеката као што је ФП7 пројекат. Део прихода од те сарадње издваја се за функционисање факултета и набавку лабораторијске и наставне опреме.

Захваљујући доброј сарадњи са рударским компанијама (домаћим и страним) опремили смо учионице и лабораторије.

Што се плата наставника тиче, оне су међу најнижима на Београдском универзитету. До прошле године примали смо 90 одсто од плате предвиђене важећим прописима. Због повећаног уписа ове године смо дошли на око сто одсто, тако да редовни професор, академик, има око 76.000 динара (прошле године је имао 69.000). Ванредни професор има 66.000 (имао 60.000), доцент 60.000 (55.000), сарадник, доктор наука, има 50.000, а имао је 45.000 динара. Код нас од студентских школарина и других студентских уплата ни један једини динар не одлази на плате наставника.

Претходних година готово да нисмо имали самофинансирајуће студенте. Имали смо и ,,студенте на папиру”, оне фиктивно уписане: од око стотинак студента, колико се једне од прошлих година уписало, студирало је њих 60. Дакле, трећина се пријавила, положила пријемни, узела индекс и више се нису појавили. То су они који преко студентског статуса решавају нека социјална права (право на породичну пензију, повлашћен превоз, место у студентском дому...). Иде им наруку то што су пријемни испити код нас релативно лаки јер није нам циљ да заинтересоване за упис на тај начин спречавамо да код нас студирају. Међутим, и у том погледу ствари се мењају, јер ове године на рударству више није било места, па смо их уписали на геологију. Студенти су заинтересовани за нове програме које смо формирали по угледу на сродне факултете у Словачкој, Немачкој итд.

Због увођења нових програма и повећаног броја студената већ наилазимо на проблеме у вези са бројем наставника. Деведесетих година било их је 220, па годинама никога нисмо запошљавали. Сада нас је 126 али је просек старости наставника око 58 година. Тиме се отвара проблем научног подмлатка. Јер неки добри кандидати су нам отишли у Канаду, САД, Немачку и друге земље.

Ми сарађујемо с научним и стручним установама из иностранства (нпр. са Фрајбергом у Немачкој Геомкомом у Енглеској) и кад они виде како наши млади стручњаци раде, понуде им да тамо и остану, уз неколико хиљада евра месечне накнаде и бољу перспективу. И они су те понуде прихватали, јер ми им овде нудимо – 50.000 динара месечно.

Могуће је, дакле, јефтиније студирање под условом да држава доследно испуњава обавезе према факултетима (претходних година покривеност материјалних трошкова била је до 30 одсто), да се сарадници и наставници укључе у сарадњу са привредом у земљи и иностранству и да се део прихода усмери на факултет и да се студентски динар у потпуности усмери на наставу и покривање трошкова студирања.

*Професор универзитета, продекан на Рударско-геолошком факултету у Београду