Савет за избор занимања (1)

Национална служба за запошљавање (НСЗ) помаже у професионалној оријентацији ученика завршних разреда основних и средњих школа, али и онима који се двоуме да ли да промене занимање. Наш циљ је избор одговарајућег занимања, односно превенција незапослености.

У 30 филијала НСЗ овај посао обављају саветници за планирање каријере који су по образовању психолози. Наше искуство говори да је за ђаке који се опредељују важно да буду обавештени о занимањима и доступним образовним профилима. Осим центара за информисање и професионално саветовање, захваљујући ПБИЛД пројекту, у сарадњи са Међународном организацијом рада, ученицима је доступан и „Водич за избор занимања” на сајту НСЗ. Школе које немају приступ интернету могу бесплатно да инсталирају овај интерактивни софтвер. Организујемо и сајмове професионалне оријентације, сарађујемо са школама, организујемо радионице и настојимо да ученицима помогнемо да сами доносе одлуке у вези са избором будуће професије. Процедура у нашим саветовалиштима је стандардизована. Ученици се углавном тестирају у групи, а затим се обављају појединачни разговори. Тестирање је обимно и траје више од два сата. Тестови мере општи коефицијент интелигенције, али и специфичне способности од значаја за будуће занимање. Испитују се професионална интересовања, општа култура и информисаност. Посебна пажња се посвећује ученицима који из здравствених или неких других разлога могу да погрешеу избору школе.

Током године око десет хиљада младих прође кроз поступак психолошке процене, мада је наш циљ да саветовање буде још масовније, али да се тиме баве саме школе и саветовалишта за младе.

После завршених тестова, сваком испитанику саопштимо какве је резултате постигао, у чему је успешнији, у чему није, па ако је заинтересован за неко занимање, које би способности морао да појача. Влада мишљење да су генерације које стасају с нешто слабијим општим нивоом знања, мада бих рекла да у свакој генерацији има деце која су интелектуално радознала и оне која су мање радознала. Систем вредности збуњује младе па се многи опредељују за школе које ће им касније омогућити мањи напор на послу. Ипак, у зрелости се испостави да је „напоран посао” прилично дискутабилан појам и да заиста зависи од тога колико волимо то што радимо.

Разговор који се на основу постигнућа на тестовима води са ученицима спада у веома осетљиве јер ови млади људи треба да разговарају о врло важном животном питању – о послу којим ће се бавити са особом (психолошким саветником) коју виде први пут. Тај разговор се завршава формирањем ,,ранг-листе” занимања (два или три) која тестираном ученику највише одговарају. Ако је ученик заинтересован за нешто за шта не показује одговарајуће способности онда му се каже да би морао више да развија управо те способности. Да више учи математику, или да иде на припреме, ако је уметност или архитектура у питању. Важно је и то како ученици проводе слободно време, јер понекад професионални потенцијали се крију управо у начину на који се користи слободно време. Наиме, из разговора с децом сазнајемо да их ,,ништа не интересује” осим што у слободно време цртају, баве се неким спортом, свирају на неком инструменту или нешто пишу. То значи да већ постоји неки траг ка избору занимања. НСЗ нема могућности да добије повратне информације о томе шта се дешава са онима који су били код нас на саветовању то јест које су школе уписали и колико су касније били успешни у својим каријерама. Ипак, на тестирањима се често појављују деца родитеља који су некад такође радили ове тестове, што значи да им је то искуство било корисно.

Начелник одељења за професионалну оријентацију и планирање каријере у Дирекцији Националне службе за запошљавање