Kriza u Grčkoj pokrenula je debatu o mogućnosti njenog proširenja na Srbiju. Većina se više-manje saglasila da je isključivi razlog njenog nastanka lenjost i prevelika potrošnja grčkog naroda i države. Retki su zagrebali površinu opisujući fatalnu spregu između mađioničara sa Volstrita i korumpirane grčke vlade. Olako se prešlo preko činjenice da je bankarski gigant ,,Goldman Saks” još 2001. omogućio vlastima u Atini da pomoću sofisticiranih finansijskih špekulacija pozajme ogromne svote novca i da sve to vešto operu kroz knjige, kako bi Grčka ubrzo zatim bila nesmetano primljena u evrozonu. Kasniji problemi u koje je zemlja zapala, bili su savršeni uslov za veliki broj mešetara da profitiraju pomoću malverzacija sa državnim obveznicama i CDS – osiguranjima od nevraćenog duga. Sve ovo ostalo bi na nivou teorije zavere da Nemačka nije na svom tlu zabranila ovu vrstu ,,kladionice”, optužujući pojedine hedž fondove za izazivanje grčke krize, što je izazvalo brojne nesuglasice širom Evropske unije. Deo naših stručnjaka je samo skromno prokomentarisao da tako nešto nije moguće u Srbiji, jer se mali broj njenih državnih obveznica nalazi u opticaju na tržištu.

Uskoro je demanti stigao i u listu ,,Politika”, u tekstu ,,Budžet krpe i dugoročne državne obveznice” (objavljen 21. maja), u kome je preneta vest da naša vlada ima nameru da započne sa izdavanjem dugoročnih hartija od vrednosti radi pokrivanja sopstvenih dugova, što je u tekstu potvrdio i direktor Uprave za javni dug Branislav Tončić. Ta vest se potpuno uklapa u ono na šta već nedeljama pokušavam da upozorim javnost, a tiče se nacrta zakona o izmenama i dopunama zakona o javnom dugu Srbije. Ovaj zakonski predlog, čije je usvajanje najavljeno za jul ove godine, upravo predstavlja mogućnost da grčki scenario doživi svoju reprizu u Srbiji, jer će dovesti do novog zaduživanja, a daće se prilika špekulantima da se po želji poigraju sa našim državnim obveznicama. U kratkim crtama, ubuduće će postojati mogućnost da se izdavanje dugoročnih državnih hartija od vrednosti RS, pored Narodne banke i Centralnog registra hartija od vrednosti, poveri i drugim bankama i brokerskim društvima. Ovo će dovesti do toga da će naše državne obveznice uskoro možda izdavati i strane banke i druge finansijske institucije. Dalje je predviđeno da se vođenje evidencije i otplata javnog duga Srbije može prepustiti i privatnim (domaćim i stranim) bankama što je do sada bilo jedino moguće da obavlja Narodna banka. Brišu se, takođe, sve ranije kaznene odredbe koje su bile propisane za slučaj upotrebe poverljivih informacija prilikom kupovine državnih hartija, dogovaranja sa drugim učesnicima u cilju uticaja na njihovu cenu i neispunjenja drugih obaveza u vezi sa kupovinom. Osim toga, izmenama zakona biće omogućeno Vladi Srbije da odlučuje o pojedinačnim ugovorima o dugoročnom zaduživanju i emitovanju državnih hartija od vrednosti po tom osnovu, iako je do sada odluka o dugoročnom zaduživanju bila u isključivoj nadležnosti Narodne skupštine.

Ostaje nejasno zašto se ovakav zakon donosi u Srbiji, i to u trenutku kada cela Evropa pokušava da ograniči sumnjive operacije sa državnim obveznicama. Zar nam grčki slučaj prikrivanja zaduženosti od strane ,,Goldman Saksa” nije dovoljno upozorenje da evidenciju i otplaćivanje sopstvenog javnog duga ne prepuštamo privatnim bankama? Ekonomisti širom sveta kritikuju države koje dopuštaju da njihove hartije od vrednosti izdaju nedržavni subjekti, jer to ugrožava finansijsku suverenost jedne zemlje. Još manje je logično da se ukinu sve sankcije za korišćenja poverljivih informacija i dogovaranja radi uticanja na cenu državnih hartija! Time se upravo omogućavaju ,,kazino spekulacije”, koje je ukinula jedna Nemačka, a po svemu sudeći tim putem će poći i većina drugih evropskih država. Jedino logično jeste da je vlast u Srbiji pripremila ovakav zakonski tekst pre nego što su svi postali svesni šta se zaista dešava. Plaši me, međutim, izjava direktora Uprave za javni dug, koji i dalje najavljuje nameru da se izdavanje državnih hartija od vrednosti prepusti stranim bankama i u tom cilju najavljuje pomenute zakonske izmene. Očigledna namera neproduktivne vlade je da se još više zaduži i pri tom izbegne da se o tome vodi parlamentarna rasprava, a o katastrofalnim posledicama će se voditi računa tek nakon sledećih izbora. Srbija ionako nije suverena da sama odlučuje, pa je sasvim moguće da se radi o naručenom zakonu, posebno što je još jedan u nizu izrađenih pod pokroviteljstvom USAID-a. S njim u paketu ide i najavljena izmena zakona o bankama, koja će ovlastiti državu da parama poreskih obveznika spasava privatne banke koje eventualno zapadnu u finansijske probleme. Koliko je samo licemerno doneti jedan takav zakon, kada pre deset godina niste želeli da spasavate četiri velike državne banke, za koje se na kraju ustanovilo da i nisu toliko dužne koliko su nas u to ,,demokrate” uveravale. Narod Srbije treba da bude svestan da je posle hiperinflacije, iznošenja milijardi na Kipar, Jezde i Dafine, moguć i ,,grčki sirtaki”, tako da se ne začudi ako mu neko sutra kaže da je dužan k’o Grčka.

*Član grupe ,,Beogradski sindikat”