Србија наводњава један одсто пољопривредних површина

Недостатак воде постаје све више глобални проблем: прогнозе су да ће се до 2025. с њим суочити две трећине човечанства. Садашње процене су да око 1,1 милијарда људи нема приступ пијаћој води, а да више од пет милиона људи годишње умире од болести чији је узрок загађена вода.

Проблем суше је посебно изражен и у земљама Медитерана од којих неке као Грчка, Италија или Португалија користе од 50до 70 одсто резерви воде за наводњавање. Посебан проблем је у томе што пољопривредна производња и друге човекове активности могу довести до контаминације вода и ако се таква вода користи за наводњавање то има последице и на производњу здравствено безбедне хране и животну средину.

Суша у Србији, као и у многим земљама, у последњим декадама постаје све већи проблем, а климатске прогнозе указују на то да ће се негативан тренд наставити. О негативним ефектима суше довољно говори податак да је она само у 2007. години код нас смањила приносе за 40 одсто, што је имало тешке последице на целу привреду и повећало је инфлацију. Због свега тога суша постаје значајан предмет истраживања многих метеоролошких и климатских студија. Испитивањау тимочком региону су показаладасу у последњих 20 година падавине опале на само 250 милиметара, уз велики пораст летњих температура (посебно броја дана са преко 35˚ Целзијусових степени), што се одразило на резерве воде и на пољопривредну производњу. ПосебанпроблемзаСрбијујетајштосе недостатак влаге у земљишту, који је у нашим климатским условима нарочито изражен у летњим месецима, јавља не само у сушним, већ и умерено влажним годинама. Дефицит влаге у земљишту креће се од 100 до 200 милиметара, а понекад и преко 300 милиметара годишње.

У нашим климатским условима суша се поклапа с периодима када је већина пољопривредних култура највише осетљива на недостатак влаге, због чега долази до великог смањења приноса и пада његовог квалитета.

Искуства из ЕУ и других развијених земаља показују да се проблеми суше и водоснабдевања могу најоптималније решити ако се примени мултидисциплинарни еколошки концепт који полази од климатских и метеоролошких података и од количине и квалитета воде која је на одређеном локалитету на располагању за наводњавање.Ресурси се затимкористе тако што се примењују нове методе редукованог наводњавања и гаје генотипови и културе отпорне на сушу, контролише се квалитет воде, а све у циљу здравствено-безбедне и економски оправдане производње хране. Зато се анализирају економски ефекти суше и методе њеног превазилажења.

Решавање проблема суше у Србији се углавном заснива на концепту проширења наводњаваних површина, али нису све обрадиве површине погодне за наводњавање. Од укупно расположивог земљишног фонда у Републици Србији од око 8,8 милиона хектара пољопривредних површина, 40 одсто није погодно за наводњавање (,,Србијаводе” 2000). Тренутно стање наводњавања у Србији је такво да се интензивно наводњава мање од један одсто пољопривредних површина које су погодне за наводњавање. Према проценту наводњаваних површина Србија је на дну листе европских земаља. Стање наводњавања у Србији не задовољава ни по обиму, ни по техничкој опремљености, а ни по степену искоришћености изграђених система за наводњавање. Системи који су грађени седамдесетих и осамдесетих година су делимично ван употребе због запуштености и неисправности, а делимично се не користе због немогућности већих улагања у производњу и слабог интереса због диспаритета цена и несигурне наплате готових производа.

У последњих петнаестак година недовољно одржавање изграђених система за одводњавање главни је узрок њихове слабе ефикасности. До краја осамдесетих година из канала хидросистема Дунав–Тиса–Дунав годишње је, због нормалног функционисања система, багеровано око 450.000 кубних метара исталоженог наноса. Почетком деведесетих количине избагерованог наноса драстично опадају, а 1993., у периоду хиперинфлације, исталожени нанос уопште није багерован. Као последица смањеног багеровања проблем исталожавања наноса је постајао све израженији, а у појединим периодима озбиљно је било угрожено функционисање хидросистема.

*Директор Института за земљиште и мелиорације Пољопривредног факултета БУ, национални делегат у одбору ЕУ за заштиту животне средине

Сутра: Како обезбедити 2,5 милијарде кубних метара воде