Тражимо само исти статус

У Србији је усвојено или унапређено неколико закона који не дозвољавају дискриминацију или насиље по основу сексуалне оријентације. Закон о забрани дискриминације је базичан пропис, а антидискриминационе одредбе имају и закони о раду, информисању, радиодифузији и високом образовању. Важно је рећи да се у суштини никада не траже никаква ,,посебна права”, већ само изједначавање статуса и положаја ЛГБТ са осталим члановима друштва. Држава би требало што пре да препозна потребу за увођењем института злочина из мржње у Кривични законик, којим би се оштрије кажњавали злочини почињени због било ког личног својства жртве, па и сексуалних оријентација и родног идентитета. Измене закона о основном и средњошколском образовању су такође потребне јер домаћи образовни програми или игноришу постојање ЛГБТ особа или истополну сексуалну оријентацију третирају на социолошки, правно и медицински неприхватљив начин. Закон о раду не даје употребљиве механизме којима се дискриминација на радном месту лако може доказати.

Тражећи заштиту својих права, ЛГБТ особе могу да се обрате полицији, као и надлежним правосудним органима – тужилаштвима и судовима. Полиција је показала видан напредак у односу према ЛГБТ особама, али постоји потреба за систематским уређењем рада полиције са свим маргинализованим и осетљивим групама, па и ЛГБТ популацијом. Повереник за заштиту равноправности има улогу у олакшавању и усмеравању спровођења Закона о забрани дискриминације. Њему се ЛГБТ особе могу директно обратити. Заштитник грађана (омбудсман) је још једна институција која у оквиру својих надлежности може штитити права и ЛГБТ популације. Геј стрејт алијанса (ГСА) као удружење грађана поседује своју правну службу којој се ЛГБТ особе обраћају за правну помоћ.

Србија, међутим, има великих проблема са имплементацијом закона, стратегија и других прописа. Међу њима су и они који третирају проблеме ЛГБТ популације. Недостатак или недовољно јасно постојање политичке воље, као и велики проблеми у раду судског система кључни су кочиони елементи бржег и јаснијег унапређивања и спровођења права ЛГБТ популације у Србији. Ако као показатељ узмемо пресек стања предмета правне службе ГСА, видећемо да у огромној већини њих суд или није предузео ниједну правну радњу или се њихов епилог бескрајно одлаже. Такве судске опструкције, немар и нерад, а често и несензибилисаност судија за рад у предметима који се тичу ЛГБТ особа, шаљу јасну поруку новим потенцијалним насилницима и дискриминаторима. То, такође, никако не охрабрује жртве да пријављују случајеве па,најчешће и нажалост, насиље и дискриминација остају неоткривени дубоко потиснути од стране жртава.

Са каквим конкретним проблемима се у Србији суочавају особе које се декларишу као ЛГБТ? Познат је случај две девојке које су прошлог лета у аутобусу градског превоза преживеле полусатно брутално премлаћивање и менталну тортуру од стране десетак насилника након што је претпостављено да су лезбијке. Познат је случај убијене трансексуалке из Београда Миње Кочиш. Често се прети насиљем ЛГБТ активистима. Деца често у школи трпе насиље ако њихови вршњаци открију да су геј или лезбијске оријентације. ГСА је забележио неколико случајева избацивања деце из куће након што су родитељи сазнавали за дететову сексуалност. Правни тим ГСА тренутно заступа једног радника за чије је радно место послодавац више пута расписивао конкурс након што се у целој фирми сазнало за истополну сексуалну оријентацију оштећеног радника

Такође, јавни скупови ЛГБТ популације представљају прави лакмус тест односа како државе тако и већине у друштву према свим мањинама и различитостима. Мржња коју у тим ситуацијама испољавају припадници екстремистичких организација има везе са хомофобијом, али и са изванредном приликом да се на изразито поларишућој и осетљивој теми, каква је Парада поноса, демонстрира сила назадних снага у нашем друштву. Ове године и сама држава трпи опасне нападе екстремиста и неких десно оријентисаних политичких снага због одлуке да стане у одбрану толеранције и европских вредности.

Прихватање и позитивна промена односа једног друштва према ЛГБТ популацији је ствар дуготрајног процеса у којем кључну улогу имају државне институције. Оне својим ауторитетом и утицајем кроз дугорочан системски приступ на разним нивоима могу да мењају друштвену свест. Тренутно су министарства унутрашњих послова, правде, просвете, омладине и спорта, здравља и за људска и мањинска права најпозванија да се баве решавањем проблема ЛГБТ популације. Ми желимо, можемо и морамо да им помогнемо у томе.

* Геј стрејт алијанса