Да је курс динара слабији од постојећег он би у већој мери доприносио расту извоза. Али потребно је аналитички устврдити да ли би се тиме истовремено остварили укупни већи ефекти у домаћој економији. Само снажне економије могу себи да дозволе да формирају курс на жељеном нивоу. На пример, сматра се да курс онемогућује извоз када извозници добијају мање од 1,3 долара за евро.САДуспеваjу да извозници увек добијају више од 1,3 долара за евро.Том курсу се супротставља Кина примењујући један облик административног курса (peggedlevel). У последње време сведоци смо слабљења курса код британске фунте и евра.

Тешко је проникнути у стварне узроке тих промена. Иако се курс формира на тржишту,развијене земље имају могућности да делују на факторе који га одређују. Оне могу да утичу понудом и тражњом девиза на девизном тржишту. Економски интереси намећу потребу да и најразвијеније земље воде беспоштедну борбу ради остваривања што повољнијих курсева својих валута. И земље са неконвертибилном валутом користе могућност да одговарајућим реакцијама централне банкеослабе курс сопствене валуте. Оне могу деловати и на јачање курса на бази високог прилива иностраног капитала.

Пад вредности динара у последње време је довео до великих промена. Побољшани су услови за извоз. То је позитивно допринело иностраним улагањима која су усмерена на извозне послове. Тиме је пружена подршка инвестицији ,,Фијата”. Истовремено се тиме подржава пословање тзв. претежних извозника, попут ,,Металца” и,,Хемофарма”. Упоредо се подстиче раст фискалних прихода, нарочито по основу царина.

Произвођачи који нису претежни извозници, тј. предузећа која пласирају своје производе на домаћем тржишту сусрећу се са тешкоћама због раста цена увозне енергије, материјала из увоза и повећања износа ануитета по девизним кредитима. То доводи до пада профитабилности и пораста неликвидности. Дестимулишу се инвестиције које доприносе супституцији увоза. Незапосленост прети порастом. Покриће тих расхода и обавеза није могуће растом цена на домаћем тржишту јер је постојеће стање тражње на ниском нивоу. Тражња становништва додатно опада и због пораста девизних ануитета и раста цена по основу скупљег увоза. Разумљива је у том смислу брига многих привредника и Привредне коморе од последица које је донео најновији пад вредности динара. Не би за њих био прихватљив сваки будући пад курса домаће валуте у постојећим условима. Евидентно је да је пут до повољнијег курса веома сложен. Сматра се да ниво курса валуте увек репрезентује стање економије земље. Свака земља формира одговарајући више или мање повољан курс валуте, имајући у виду карактеристике своје економије и последице које може изазвати промена курса. Код нас би даљи пад курса домаће валуте био прихватљив за све само када би претежни део производње био оспособљен за извоз. Уместо даљег пада динара неопходно је у актуелним условима предузимати мере ради пораста производње за извоз и смањење увоза. Једна од најважнијих мера је понуда кредита са ниским каматним стопама. Многе земље које су у економским тешкоћама користе нулту каматну стопу на пласмане централне банке. У нашим условима ограничавање кредитирања непроизводних намена довело би до смањења обима увоза. Свакако, позитиван је постојећи вид буџетске подршке расту производње. И поред свега, један од приоритета треба да буде смањење високе стопе инфлације имајући у виду да она води слабљењу валуте а да је пад курса често само потврда и изражавање тог пада при остваривању контакта са иностраним тржиштем. Стопа инфлације изнад просека у ЕУ условљава слабљење курса валуте и води поремећајима на домаћем тржишту.

Доктор економских наука, специјалиста за банкарство