Амерички план за Балкан

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 22. фебруара –Драматичне промене у односима САД и Србије у последњој декади пример су напретка који је остварен у региону Балкана, једна је од порука коју је у Кенедијевој школи владања на Харварду изнео Филип Гордон, помоћник државног секретара, говорећи о „визији Обамине администрације за југоисточну Европу”.

Предавање је одржано прошле недеље, а Стејт департмент је тек синоћ објавио тај текст, који садржи систематско образложење америчког приступа нашем региону у целини, а конкретно и Србији.

У широј слици, Балкан, иако није више у вестима као што су то данас Авганистан и Иран, остаје „важан фокус” у спољнополитичкој агенди Америке, као „регион важан за европску будућност”. Полазиште је да је европска безбедност, која утиче и на америчку, „недељива”, што значи да и балкански регион, кроз интеграције у европске политичке и економске институције, треба да постане део тог демократског и просперитетног света, у чему ће му САД пружати пуну подршку.

Како је изнео Гордон, „проблематична” историја Балкана, како на почетку, тако и на крају 20. века, била је резултат ”неусклађености геополитичких и етничких граница” и непостојања адекватних политичких механизама да се то превазиђе. По мишљењу овогзваничника америчке дипломатије, мирно одвајање Црне Горе од Србије 2006. и косовска декларација о независности 2008. „затворили су завршно поглавље распада бивше Југославије”.

О Србији је Гордон рекао и ово: „Само нешто више од пре десет година, САД су бомбардовале циљеве у Србији. Лане је потпредседник Бајден путовао у Београд и пренео поруку да су САД спремне да окрену страницу у тој проблематичној недавној прошлости и да желе да буду партнер Србије. Србија је, са своје стране, данас предвођена најдемократскијом и најпроевропскијом владом коју је икад имала. Ми подржавамо српску кандидатуру за ЕУ и врата НАТО-а за Србију су отворена ако и кад буде спремна. Док смо се сложили да се не слажемо око Косова, морали бисмо да заједно радимо да унапредимо живот Срба и других мањина, а Србија треба да уради свој део да као одговорни аспирант за ЕУ обезбеди стабилност на Косову. Искрено верујем да би уз обострану добру вољу, америчко-српски односи могли да до краја првог мандата ове администрације постану модел продуктивног партнерства”.

Говорећи о Босни, Гордон је изнео да је циљ „Бутмирског процеса” само да се постигне консензус о унапређењу функционалности босанске државе како би се позиционирала за кандидатуру за ЕУ и у процесу придруживања НАТО-у, а не „радикална промена структуре створене Дејтонским споразумима, или промена двоентитетске структуре”.

Говорећи посебно о Косову, Гордон је, између осталог, поручио да, иако Међународни суд правде тек треба да формира своје саветодавно мишљење „САД ће остати посвећене косовском суверенитету и територијалном интегритету”, те да је „косовска независност неповратна”.

М. Мишић