Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, februara – „Hvala za 35 divnih godina”, ispisano je na staklu izloga lokala na poznatom vašingtonskom trgu Dipon serkl. Lokal je, kako se vidi kroz izlog, unutra već ispražnjen, samo poneka stvar podseća na njegovu nekadašnju namenu.

Oni koji su ga nekad pohodili sigurno sa melanholijom gledaju na minule tri i po decenije. Mnogo je, naravno, teže onima koji su ostali bez posla zbog toga što je najnovija kriza u svoju evidenciju žrtava upisala i ovaj biznis koji je, eto, odolevao pune tri decenije.

Sličnu poruku imao je i oglas ovih dana objavljen u prestoničkim novinama. „Žalosno je, ali istina je: posle 55 godina služenja žiteljima vašingtonske regije, Majer-Emko audio-video će zauvek zatvoriti svoja vrata. Kao porodični biznis, mi smo nadživeli mnoge poznate konkurente – ali nismo mogli da preživimo ovu veliku recesiju...”

Priča ove vrste ima i drugde. Kriza, zvanično se tvrdi, prolazi, recesija je statistički završena, ali njeno dejstvo se još oseća – i delovaće svakako duže nego što bi iko želeo. Vidi se to po učestalim vestima o tome kako se federalne države, ali i pojedinci, snalaze u „aritmetici recesije”, šta sve dodaju i oduzimaju da sastave kraj sa krajem i na koje načine se sve dovijaju da popune istanjene budžete i smanje svoje troškove.

LEK JE U BOCI: „Volstrit džornal” tako ovih dana piše da su u senatima mnogih saveznih država na dnevnom redu zakoni koji se tamo ne bi našli da je sa ekonomijom sve u redu. Reč je o novim propisima koji podrazumevaju labavljenje zaostavštine prohibicije, popuštanje rigidne kontrole prometa alkoholnih pića, a ponegde i odustajanja od državnog monopola kojeg na mnogim mestima još ima.

Prilika je, naime, da se aukcijom dozvola privatnicima da otvaraju maloprodajne prodavnice pića („podrume”, kako bi se reklo kod nas), poveća promet, pa time i povećaju budžetski prihodi, jer svaka boca je oporezovana. Takođe, ukidaju se i zabrane prodaje žestokih pića nedeljom.

Promet alkohola danas je državni biznis u Virdžiniji, Severnoj Karolini, Vašingtonu, Vermontu i Misisipiju. Zbog toga nisu srećna verska udruženja, niti sindikati (jer se plaše da će bez posla ostati oni koji su za državni račun prodavali svugde rano primenjivan maliganski melem za crne misli). Ali srećni su lokalni guverneri, jer će zjapeća budžetska rupa posle ovoga biti bar malo plića.

Da nije reč o malim parama svedoči primer Vašingtona (države na istočnoj obali, ne glavnog grada), gde su izračunali da će od ove liberalizacije kroz povećani promet ubrati oko 350 miliona dolara. Manjak u budžetu je, doduše, tamo znatno veći – oko 2,6 milijardi – ali je svaki doprinos njegovom smanjenju dragocen.

PRITEZANJE KAIŠA: Jedna od mera je i smanjivanje troškova, čak i tamo gde je to do juče bilo nezamislivo: u pojedinim državama smanjuje se broj policajaca i vatrogasaca! U San Dijegu su objavili da su na aukciji prodali dva policijska konja, a u Kolorado Springsu u toku je aukcija dva policijska helikoptera (ponude se primaju „onlajn”). U Feniksu, posle najave otpuštanja 236 policajaca, kolege su pokazale solidarnost: pristale su da se svima plate smanje za 3,2 odsto, a da svi ostanu na poslu. To je prihvaćeno, ali uz uslov da se ne popunjavaju mesta onih koji odlaze u penziju.

Gradonačelnik Njujorka Majkl Blumberg je takođe najavio da će čuveni (po broju pojavljivanja u holivudskim filmovima) Njujorški policijski departman biti smanjen za 1.300 ljudi, ali samo „prirodnim odlivom”. U nekim gradovima su pak objavili da, zbog smanjenog broja čuvara reda, neće više vršiti uviđaje na manjim „saobraćajkama”, krađama u samoposlugama i prevarama sa čekovima...

VIŠE ĐAKA U UČIONICAMA: Države Džordžija, Florida, Oklahoma i Nevada odlučile su se da uštede u budžetima za obrazovanje tako što će povećati broj đaka u učionicama. Pre toga moraju da promene propise po kojima je u prvom razredu maksimalni broj bio 20 učenika, a u ostalima 25. Po novom, zajedno će sedeti po 25 prvaka i do 30 đaka ostalih razreda. Naravno, bune se i roditelji i učitelji koji kažu da će im više energije trebati da zavedu red u učionicama nego da podučavaju... Ali, nužda zakon menja.

KUĆNA RADINOST: Kriza je donela i novu vrstu snalaženja da se nešto zaradi, u okolnostima kada je nezaposlenost u zemlji, uprkos statističkom oživljavanju privrede, i dalje rekordno visoka: oko 10 odsto. Mnogi se naime odlučuju da neki biznis započnu – u kućnoj radinosti. Ili da u garažama rade ono što su dotle radili u lokalima koje više ne mogu da plaćaju.

To je dobro za ekonomiju, ali ne i za (neke) komšije. Ovde su, naime, veoma strogi propisi takozvanog zoninga, pravila kojima se održava urbanistički i kućni red – od boje fasada, preko ograda, do sušenja veša na otvorenom.

Uvažavajući nove realnosti, vlasti su odlučile da i ovde popuste u primeni stroge zabrane – da mušterije ne smeju da ulaze u kuću. Ali uz ograničenja u saobraćaju i vremenu parkiranja.