Од нашег сталног дописника

Вашингтон, фебруара – „Хвала за 35 дивних година”, исписано је на стаклу излога локала на познатом вашингтонском тргу Дипон серкл. Локал је, како се види кроз излог, унутра већ испражњен, само понека ствар подсећа на његову некадашњу намену.

Они који су га некад походили сигурно са меланхолијом гледају на минуле три и по деценије. Много је, наравно, теже онима који су остали без посла због тога што је најновија криза у своју евиденцију жртава уписала и овај бизнис који је, ето, одолевао пуне три деценије.

Сличну поруку имао је и оглас ових дана објављен у престоничким новинама. „Жалосно је, али истина је: после 55 година служења житељима вашингтонске регије, Мајер-Емко аудио-видео ће заувек затворити своја врата. Као породични бизнис, ми смо надживели многе познате конкуренте – али нисмо могли да преживимо ову велику рецесију...”

Прича ове врсте има и другде. Криза, званично се тврди, пролази, рецесија је статистички завршена, али њено дејство се још осећа – и деловаће свакако дуже него што би ико желео. Види се то по учесталим вестима о томе како се федералне државе, али и појединци, сналазе у „аритметици рецесије”, шта све додају и одузимају да саставе крај са крајем и на које начине се све довијају да попуне истањене буџете и смање своје трошкове.

ЛЕК ЈЕ У БОЦИ: „Волстрит џорнал” тако ових дана пише да су у сенатима многих савезних држава на дневном реду закони који се тамо не би нашли да је са економијом све у реду. Реч је о новим прописима који подразумевају лабављење заоставштине прохибиције, попуштање ригидне контроле промета алкохолних пића, а понегде и одустајања од државног монопола којег на многим местима још има.

Прилика је, наиме, да се аукцијом дозвола приватницима да отварају малопродајне продавнице пића („подруме”, како би се рекло код нас), повећа промет, па тиме и повећају буџетски приходи, јер свака боца је опорезована. Такође, укидају се и забране продаје жестоких пића недељом.

Промет алкохола данас је државни бизнис у Вирџинији, Северној Каролини, Вашингтону, Вермонту и Мисисипију. Због тога нису срећна верска удружења, нити синдикати (јер се плаше да ће без посла остати они који су за државни рачун продавали свугде рано примењиван малигански мелем за црне мисли). Али срећни су локални гувернери, јер ће зјапећа буџетска рупа после овога бити бар мало плића.

Да није реч о малим парама сведочи пример Вашингтона (државе на источној обали, не главног града), где су израчунали да ће од ове либерализације кроз повећани промет убрати око 350 милиона долара. Мањак у буџету је, додуше, тамо знатно већи – око 2,6 милијарди – али је сваки допринос његовом смањењу драгоцен.

ПРИТЕЗАЊЕ КАИША: Једна од мера је и смањивање трошкова, чак и тамо где је то до јуче било незамисливо: у појединим државама смањује се број полицајаца и ватрогасаца! У Сан Дијегу су објавили да су на аукцији продали два полицијска коња, а у Колорадо Спрингсу у току је аукција два полицијска хеликоптера (понуде се примају „онлајн”). У Фениксу, после најаве отпуштања 236 полицајаца, колеге су показале солидарност: пристале су да се свима плате смање за 3,2 одсто, а да сви остану на послу. То је прихваћено, али уз услов да се не попуњавају места оних који одлазе у пензију.

Градоначелник Њујорка Мајкл Блумберг је такође најавио да ће чувени (по броју појављивања у холивудским филмовима) Њујоршки полицијски департман бити смањен за 1.300 људи, али само „природним одливом”. У неким градовима су пак објавили да, због смањеног броја чувара реда, неће више вршити увиђаје на мањим „саобраћајкама”, крађама у самопослугама и преварама са чековима...

ВИШЕ ЂАКА У УЧИОНИЦАМА: Државе Џорџија, Флорида, Оклахома и Невада одлучиле су се да уштеде у буџетима за образовање тако што ће повећати број ђака у учионицама. Пре тога морају да промене прописе по којима је у првом разреду максимални број био 20 ученика, а у осталима 25. По новом, заједно ће седети по 25 првака и до 30 ђака осталих разреда. Наравно, буне се и родитељи и учитељи који кажу да ће им више енергије требати да заведу ред у учионицама него да подучавају... Али, нужда закон мења.

КУЋНА РАДИНОСТ: Криза је донела и нову врсту сналажења да се нешто заради, у околностима када је незапосленост у земљи, упркос статистичком оживљавању привреде, и даље рекордно висока: око 10 одсто. Многи се наиме одлучују да неки бизнис започну – у кућној радиности. Или да у гаражама раде оно што су дотле радили у локалима које више не могу да плаћају.

То је добро за економију, али не и за (неке) комшије. Овде су, наиме, веома строги прописи такозваног зонинга, правила којима се одржава урбанистички и кућни ред – од боје фасада, преко ограда, до сушења веша на отвореном.

Уважавајући нове реалности, власти су одлучиле да и овде попусте у примени строге забране – да муштерије не смеју да улазе у кућу. Али уз ограничења у саобраћају и времену паркирања.