Азија мерка Копар

Да ли ће Европска унија и нарастајуће економске силе 21. века бити ривали или партнери, кључна је тема Међународног форума о енергији који се крајем августа одржава на Бледу.

Одговор домаћина на дилему која умногоме мучи званични Брисел, видљив је већ у луци Копар.

Директна контејнерска линија Копар-Токио (преко Таранта, Ашдода, Коломба, Пелепаса, Хонгконга и Шангаја), коју од пролетос држи тајванска компанија „Евергрин” и недавни преговори са кинеском компанијом „Цосцон” о продубљивању газа словеначке луке – откривају пословно отварање Љубљане према Истоку.

„Јадранска рута је све видљивија на поморским мапама глобалног бизниса, због краћег времена превоза робе између Далеког истока и Централне Европе”, наводи др Грегор Веселко, председник одбора менаџера луке Копар, од 1. јула и председник Удружења лука северног Јадрана у којој су и Трст, Равена, Венеција и Ријека.

Стратешки значај севернојадранских лука потврдила је недавно и Европска комисија када је квинтету ових лука доделила статус једног од „кључних прилаза ЕУ кроз које је 2011. претоварено 124 милиона тона робе, 22 одсто више него годину раније.

Промет контејнера између кинеских и луке Копар порастао је лане 31 одсто, а са јапанским 34 одсто.

Водеће азијске економије оштро се надмећу за вез на северном Јадрану: познати јапански произвођачи електронике и аутомобила одавно имају канцеларије у Копру. Кинески „Цосцон” је пролетос најавио да намерава да повеже Копар са мрежом пристаништа која редовно користи у превозу робе на Средњем и Далеком истоку. „Цосцон” је у првом кварталу 2012. истоварио у Копру робе колико током целе 2011.

„Отварање нових поморских веза за азијским тржиштем пресудно утиче на пораст прихода луке Копер”, преноси лондонски „Фајненшел тајмс”.

У беспоштедној трци за бизнис са далеко надмоћнијим северноевропским лучким оператерима, Копар је после много година успео да преотме Ротердаму статус главне луке претовара робе намењене аустријском тржишту.

Најава сидрења више од 80 одсто крузера у Копру ове године, добра је вест и за званичну Љубљану коју све више притискају финансијске недаће у банкарском сектору.

Словеначка држава је власник 70 одсто акција луке Копар, регистроване на љубљанској берзи. Сваки евро који обрне лука генерише додатних 1,2 евра додатне вредности држави, наводи Институт за економска истраживања у Љубљани.

У јеку европске дужничке кризе која куца на врата Италије, а за њом однедавно и Словеније, пет лука на северном Јадрану имају велике и заједничке развојне планове.

Упркос мрачним вестима о привредном посустајању Словеније, лука Копар најављује да ће до краја овог месеца почети са радовима на продубљивању канала којим прилазе велики „носачи контејнера” са садашњих 11,4 на 15 метара дубине.

Удружење севернојадранских лука истовремено разматра како да привуче инвеститоре за изградњу нових железничких пруга којима би Копар повезали са Дивачом, Ријеку са границом Мађарске...

Богати инвеститори са Далеког истока и Персијског залива већ су радознали.