Џим О’Нил, главни економиста инвестиционе банке Голдман Сакс, сковао је 2001. године термин БРИК да би описао све већи утицај четири државе чије је богатство нагло почело да расте, да би овај термин потом прихватиле и поменуте државе – Бразил, Русија, Индија и Кина. Данас се у руском Јекатеринбургу одржава први формални самит ове групе која заједно чини 22 одсто укупне светске привреде – шест одсто више него крајем прошле деценије, а захваљујући глобалној кризи БРИК би за мање од двадесет година могао да по економској снази надмаши Г-7, клуб богатих држава.

„Сада се може десити да Кина почне да стиже САД на првом месту по бруто друштвеном производу већ 2027. године, а укупни БДП четири земље БРИК-а био за двадесет година могао да буде већи од оног Г-7. То је око десет година раније него што смо до сада прогнозирали”, изјавио је Џим О’Нил за Ројтерс, додавши да је криза на чудан начин чак помогла Кини, која је схватила да не може да се развија само повећањем извоза. „Кина је највећа од ове четири земље по тренутној величини и потенцијалу, па би они могли да буду најмање заинтересовани да буду члан БРИК-а као формалне организације. Мислим да пре свих Русију и Бразил занимају ови састанци. БРИК вероватно неће постати јака политичка институција на светској сцени, али би могао да послужи привременој сврси – да подстакне реформе и да примора остале државе да прихвате реалне промене у глобалним институцијама”, каже О’Нил и чак предлаже да у Г-8 (Г-7 плус Русија) уместо Немачке, Француске и Италије уђу Кина, Индија и Бразил, а да европске земље представља ЕУ.

Да БРИК нема политичку будућност слаже се и руски економиста Јевгениј Јасин. „То ће остати неформални клуб, јер их ништа не уједињује и не могу да направе савез који би контролисао светску економију”, каже он, а индијски аналитичар Нандан Уникришнан сматра да ове четири земље могу да „прогурају” реформу садашњег светског финансијског система, односно да добију већи проценат гласова у Светској банци и ММФ-у. „БРИК треба да одржава редовне састанке, треба да научимо да се срећемо, да једни другима верујемо. Ми сада тек испитујемо једни друге”, изјавио је Уникришнан за РИА Новости, наводећи да кад дијалог крене, ове четири државе могу да се изборе и за реформу УН.

Индија је иначе уз Кину једина од чланица БРИК-а на путу да забележи јак економски раст ове године, делом захваљујући свом огромном домаћем тржишту.

Иако је било најављено да би шефови држава БРИК-а могли да затраже стварање нове светске резервне валуте уместо долара, Русија је саопштила да се о томе неће разговарати и објаснила да има поверења у америчку валуту, што је довело до јачања долара.

Према званичном дневном реду, очекује се да ће четворица председника расправљати о решењима за економску кризу, о регионалним кризама, борби против тероризма и безбедности хране. Биће говора и о јачању колективних и правних основа у глобалној политици, а треба нагласити да ниједна од ових земаља није признала нелегалну независност Косова и Метохије.