Банкрот „Златне државе”

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 3. јула – Не помажу ни центри компјутерске и свемирске технологије, ни добра вина, па ни холивудска „фабрика снова” чији је „терминатор” на челу извршне власти: Калифорнија је запала у ванредно финансијско стање које продубљује кризу у САД, а тиме и у многим деловима света. Њено посртање спада у врхунске парадоксе рачуноводства: иако би, да је независна, била девета економска сила света, њен буџетски дефицит је достигао огромне размере, рејтинг на берзама Волстрита јој је најнижи међу 50 овдашњих савезних држава, а гувернер Арнолд Шварценегер је управо донео декрет којим се признаје да нагомилани дуг она сада не може да исплаћује готовином, тако да ће потражиоцима разделити тешко уновчиве признанице.

Како је „Златна држава” (њен званични надимак) могла толико да потамни, питање је на које се дају узнемирујући одговори и за многе друге. У најкраћем, није се одрицала навике да троши више него што зарађује и него што је спремна да приштеди и издвоји за опште потребе.

Сумрак који ју је стрефио произашао је из „мрачних показатеља”. Дефицит у буџету – чији је укупни износ 96 милијарди долара – по годишњем обрачуну достигао је 24,3 милијарде, с тенденцијом да већ следећег септембра порасте за још седам милијарди; стопа незапослености је 11,5 одсто (национални просек је нижи за два процента), а неусвајање новог буџета могло би да одложи многе подухвате за модернизацију путева, водовода и друге инфраструктуре, одложи исплате дуга хиљадама грађана и десетине хиљада њих остави без посла или их примора на неплаћена одсуства.

Драма је, према хроничарима, зачета још 1978. године када је у калифорнијски устав унет амандман којим је порез на имовину ограничен на један одсто њене вредности и прописано да је за свако повећање дажбина неопходна сагласност две трећине чланова парламента. Та измена је била, наравно, врло популарна, али се претворила у „оловне тегове” за „Златну државу”. Приходи су опали, расходи повећани, а у оштрој подели на две странке није било могућно постићи двотрећинску сагласност.

До садашње блокаде дошло је услед несагласности републиканаца, са Шварценегером на челу, и демократске већине у парламенту. Гувернер и његови траже знатно повећање пореза и смањење потрошње ради стабилизације буџета, док демократе предлажу блаже рестриктивне и изразитије стимулативне мере. „Расипништво убија Калифорнију”, поручио је данас Шварценегер написом у „Лос Анђелес тајмсу”. Гувернер као да се игра на граници рата, док се цела земља тресе под ударима највеће финансијске кризе после Велике депресије, окончане тек с Другим светским ратом, узвраћа му се.

Ако Калифорнији иде низбрдо, тако ће бити и низу других савезних држава, упозоравају аналитичари, међу којима је Барт Флинцингер из Групе за стратешке ресурсе. Негативне последице ће се осетити широм Америке, тврди АП. И такву процену поткрепљује подацима да је у Калифорнији концентрисано 12 одсто бруто националног производа и већи део трговине на велико него у било којој савезној држави, и да ће њена криза довести до пропасти низа удаљених пословних партнера. Уједно, напомиње се да она федерацији даје више него што од ње прима, само 80 центи од прослеђеног долара, док остатак одлази социјалним програмима у мање развијеним крајевима САД.

И без калифорнијског посртања, који добрим делом проистичу из погоршања опште ситуације, чак 48 савезних држава муче такође велики буџетски дефицити. Поред „Златне државе”, до прописаног рока, 1. јуна, још четири савезне државе нису изгласале нови буџет – Аризона, Мисисипи, Северна Каролина и Пенсилванија.

Стабилизациони план председника Барака Обаме предвидео је да део ванредних финансијских инјекција убризга и савезним државама. Али, обећана помоћ касни, за разлику од невоља.

Да је савезним државама дозвољено банкротство, Калифорнија би га сигурно затражила као неки од финансијских гиганата. Овако, наставља да се тетура и сналази привременим мерама у међустраначком препуцавању које се понајвише сваљује на леђа грађанима.

Надлежни функционер Џон Ћијанг је са својом службом исписао већ 28.742 признанице у укупном износу од 53,3 милиона долара. Ако власти не постигну споразум до краја августа, та врста папира уместо готовине могла би да се проследи за суму од чак 4,8 милијарди долара, рачуна „Њујорк тајмс”.

Калифорнија је само једном после Велике депресије применила такву меру – 1992. Поуке као да су, у међувремену, заборављене или потиснуте прохтевима за које је утрошак знатно надмашио и приходе државе, па и многих њених становника и предузећа…