Јусуф Халилагић

Од нашег дописника
Сарајево – У Министарству правде Босне и Херцеговине очекују да ће БиХ до краја овог месеца потписати са Србијом и Хрватском споразуме који ће омогућити извршење судских пресуда изречених у једној држави у случају када осуђеник побегне у другу државу. Кажу да је формално све спремно, чека се само одлука Председништва БиХ које треба да прихвати текст споразума о међусобном извршењу судских одлука у кривичним стварима  и да одреди ко ће га потписати у име БиХ.

„Примена овог споразума почеће, практично, истог дана када буде потписан. То значи да би се, такозвани, бегунци од правде могли врло брзо наћи иза решетака, јер ће одмах уследити акција њиховог хапшења”, изјавио је за „Политику“ секретар Министарства правде БиХ Јусуф Халилагић. Он наглашава да је значај овог документа, у односу на постојећи, у томе што укида такозвани принцип добровољности. Конкретније, измењени споразум легализује могућност издржавања казне у једној од држава, и то без пристанка осуђене особе.

„На овај начин се, заправо, изједначава однос три државе према бегунцима, без обзира на држављанство које они имају, односно отклањају се садашњи проблеми у вези са спровођењем правоснажних судских одлука за казнена дела. Споразум се, дакле, односи само на правоснажно осуђене особе”, напомиње Халилагић.

Према подацима Високог судског и тужилачког савета БиХ, у бекству се налазе 282 особе које су судови у БиХ правоснажно осудили на укупно више од 530 година затвора. У Србију је побегло њих 117, у Хрватску 100, а у Црну Гору 24. Званичних информација где се преостали налазе нема, али се претпоставља да су и они у једној од суседних земаља.

„Сигурно се и по територији БиХ слободно шетка велики број оних који су побегли од правде након што су им изречене затворске казне у Хрватској, или Србији, али колико их тачно има то се не зна. Према неслужбеним информацијама уточиште у БиХ  нашло је педесетак особа правоснажно осуђених пред хрватских судовима, а да ли и колико има оних којима су затворске казне изрекли србијански судови то се не зна”, објашњава Халилагић.

Институт двојног држављанства злоупотребила су и нека звучна имена, попут Бранимира Главаша, хрватског политичара који је неправоснажно осуђен на 10 година затвора за злочине над Србима и крије се у БиХ, или бившег члана Председништва БиХ Анте Јелавића који је, након што му је Суд БиХ изрекао неправоснажну казну затвора у трајању од 10 година због криминала у Херцеговачкој банци, побегао у Хрватску где се и тренутно налази. Они, као и сви други неправоснажно осуђени, према Халиловићевим речима, могу бити спокојни, јер се „неће наћи на домету Споразума о међусобном извршењу судских одлука у кривичним стварима“.