Од нашег дописника
Рим, 9. септембра – Летње гласине да ће влада Силвија Берлусконија до јесени пасти, данас изгледају све реалније. Говор Ђанфранка Финија, председника Доњег дома парламента, приликом легендарне седнице новоосноване посланичке групе, „Будућност и слобода за Италију” у Мирабелу, оставио је горак укус дефинитивног политичког развода са премијером. „Владајућа партија „Народ слобода” више не постоји”, поновио је Фини у више наврата у Мирабелу.
Негирање странке коју је 2009. основао заједничким снагама са Берлусконијем проузроковано је, првенствено, неслагањем у неколико политичких тачака: Фини се противи перманентном судском имунитету највиших италијанских политичких функционера, али и скорашњем предлогу о реформи судства којом би реално било поништено на хиљаде судских процеса. Федерализам (првенствено политичка идеја лидера националистичке партије „Лиге за север” и једног од најважнијих чланова владајуће коалиције, Умберта Босија) још једна је од тема раздира двојице оснивача владајуће италијанске коалиције. Председник парламента се обрушава и на новоспроведену реформу школства којом је извршено бесомучно смањење буџета у том сектору.
И док Берлусконијева владајућа партија заједно са Босијевом „Лигом за север”, наставља са оштром политиком борбе против нелегалних имиграната, Фини сматра да би иста требало да буде усаглашена са процесима интеграције, али и са блажим правилима за све странце који регуларно раде унутар италијанских граница. Тачку неслагања представља и постојећи закон о политичким изборима, који Фини сматра – срамотним.
Политички курцшлус у односима између Финија и Берлусконија проузрокован је и бурном летњом медијском кампањом против председника италијанског парламента и чланова његове породице, а који је, првенствено, водио лист „Ђорнале”, иначе у власништву породице Берлускони.
Након Финијевог отвореног напада на владајућу коалицију у Мирабелу, Берлускони је поручио да тренутно не постоји могућност даљег функционисања постојеће владе: Или ће Фини дати оставку на место председника парламента, или ће се ићи на поновно гласање за избор нове владе (28. и 29. новембар понуђени су већ као два могућа датума за нове изборе). „Фини се ставио на чело једне друге партије, због чега осећамо да нас он више не представља. По нашем мишљењу није више компатибилан са улогом председника парламента.”
„Одлучили смо да се обратимо председнику Републике, Ђорђу Наполитану али не да бисмо прогласили пад владе, већ како бисмо затражили Финијеву оставку”, додаје Умберто Боси који сваким даном све више потенцира неопходност одлажења на ново гласање.
Вербално шамарање Финијевих присталица и припадника сада потпуно парцијалне владајуће коалиције, последње недеље чини и главни репертоар свих италијанских водећих медија. Тако је и током гостовања у познатом дневнику италијанске телевизијске станице „Ла7” Фини поручио: „Када би Боси и Берлускони отишли код председника Републике то би их направило потпуним неписмењацима уставног права. Нико, па ни председник Републике, нема моћ да затражи оставку председника парламента”. Фини оцењује и поновни одлазак на гласање потпуно неодговорним потезом: „Постојећа влада не треба да тражи излаз у новим изборима, већ би требало да покаже да зна да управља државом, на пример, смањујући порезе”, додаје Фини.
Излазно решење све уочљивије кризе италијанске владе још није познато. Ипак Кавалијере не губи време и у међувремену припрема манифестацију – одговор на Финијево окупљање у Мирабелу: како најављују медији у Италији већ 3. октобра, на великом скупу партије „Народ слобода”, у Милану, Берлускони ће покушати да окупи што више својих присталица на омиљеној миланској агори – тргу крај миланске катедрале.
Осим Финијеве оставке и одласка на нове изборе, Берлускони располаже још једном опцијом за излазак из кризе: проширивањем владајуће коалиције. И док је могућност алијансе са централистичким лидером Пјерфердинандом Казинијем сада већ далека, премијер види спас у коалицији са, још увек неодлучним, и умереним Финијевим присталицама у влади.
Италијанска опозиција прогласила је владајућу коалицију непостојећом још 5. септембра (након Финијевог говора у Мирабелу). Берлускони, који тренутно могућност нових избора види као врло рискантан потез којим се рескира дефинитивни губитак већинске власти, за сада тражи само продужетак ове сложене политичке игре.
Марина Лаловић