Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Велика документација покупљена у боравишту Осаме бин Ладена – више од стотину компјутерских дискова и „флеш меморија” – још је у фази „тријаже”, али већ из првих увида се помаља јаснија него досад слика о улози оснивача, вође и идеолога Ал Каиде и његовом месту у организацији у околностима када је био најтраженији човек на планети и због тога принуђен да делује из дубоке илегале.

Тај материјал сада сортира и анализира специјални тим ЦИА који је за ову сврху мобилисао зналце арапског језика и из других служби америчке администрације. Главни циљ је да се стекне потпуна слика структуре и начина рада Ал Каиде и у крајњем исходу дође до преосталих људи из њеног вођства, како би она била до краја „демонтирана”.

ЦИА је одлучила да са првим налазима изађе у јавност, по свему судећи да би појачала утисак о оправданости препада у Пакистану и оповргла неке тезе да је Бин Ладен био сведен само на номиналног вођу, док су главне конце вукли други.

Према ономе што се сазнало на брифингу са функционерима који се по правилу за овакве ситуације не идентификују, ликвидирани шеф Ал Каиде је ипак контролисао своју мрежу, био њен главни стратег, али и настојао да доноси и тактичке одлуке.

Главно откриће је његова „опсесија” Америком и настојање да следбенике убеди како је неопходно да се на њеном тлу изведе нека нова спектакуларна акција, у којој би опет било „на хиљаде” жртава, јер је то „једини начин да се промени америчка политика”.

Идеја је била да се то предузме баш на 10. годишњицу 11. септембра, у неком великом америчком граду.

Ову усмереност на САД, како је изнето, нису делили сви припадници организације сматрајући да је боље предузимати мање ризичне терористичке диверзије против западних циљева негде другде, у Јемену, Сомалији или Алжиру.

Бин Ладен је издао и инструкцију да се у САД регрутују немуслимани, припадници „незадовољних мањина”, као што су латиноси и Афроамериканци, „људи који су тлачени у САД”.

Документа откривају да он није био у контакту са најактивнијом филијалом терориста који су се сврстали под његову заставу, „Ал Каидом Арабијског полуострва”, која делује из Јемена, и чији је вођа, амерички држављанин мула Анвар Авлаки, био на мети америчког ракетног напада непосредно после командоске акције у Аботабаду.

Према најавама ЦИА, за проучавање целокупног материјала биће потребни „месеци, а можда и цела година”. 

На поменутом брифингу је изнета и оцена како је изненађујуће да Бин Ладен није ништа предузео да у некој ванредној ситуацији – коју је могао да очекује – своју документацију уништи.

Засад није нађен доказ који би указивао на званичну улогу Пакистана као јатака, што се овде сматра веома вероватним, с обзиром на то да је живео у граду са три гарнизона пакистанске армије и главном војном академијом, која му је била у првом суседству.

Из Пакистана се још чека на најављену дозволу да амерички обавештајни иследници саслушају три његове удовице, које су већ прошле кроз „дебрифинг” пакистанских служби.

У Вашингтону је одговорено и на критике да је ликвидација Бин Ладена била нелегални „атентат”. Члан Обамине владе, федерални правобранилац Ерик Холдер (шеф Министарства правде, једини члан кабинета који нема титулу секретара), образложио је да је операција у Пакистану 2. маја била сасвим легална, као и да су припадници америчких специјалних снага „поступили на одговарајући начин”, у одсуству јасних наговештаја да је Бин Ладен имао намеру да се преда.

Објаснио је и да међународно право дозвољава да на мети буду „непријатељски командири”.

Слике мртвог Бин Ладена показане су, у седишту ЦИА, једном броју конгресмена, који су их описали као „језиве”. Они који су их видели подељених су мишљења о сврсисходности њиховог објављивања.

Како се најављује, председник Обама за идућу недељу припрема „значајно” обраћање муслиманском свету, са амбицијом да уклањање са сцене вође Ал Каиде повеже са ширим догађајима међу Арапима од почетка ове године, па и са главним проблемом у региону: још нерешеним питањем државе за Палестинце.