Свет
Битка за Космет на Ист Риверу
Србија и Русија, на седници СБ УН, затражиле поништавање евентуалног проглашења независности Косова. – Већина чланица за наставак преговора
Од нашег сталног дописника
Њујорк,14. фебруара – Србија и Русија су на данашњој седници Савета безбедности затражиле да шеф Унмика Јоахим Рикер, сходно мандату добијеном по Резолуцији 1244, поништи евентуалну одлуку којом би Приштина једнострано прогласила независност Косова. Такве захтеве су прецизирали министар спољних послова Вук Јеремић и амбасадор Виталиј Чуркин, наглашавајући уједно да преговоре о статусу те покрајине треба наставити да би се споразумом Београда и Приштине дошло до решења заснованог на поштовању, а не на кршењу, међународног права.
Њихови наступи показали су да дипломатска битка за Космет на Ист Риверу није, нити ће ускоро бити, завршена. Иако САД и европске земље убрзавају примену „Ахтисаријевог плана”, наставиће се, како се чује, јака противљења отцепљењу покрајине, којој ни најављена самопрокламована, и споља делимично подржана, независност не може донети пуну државност. Уз остало што јој Москва, с правом вета, неће дозволити, како се тврди, учлањење у УН и низ других важних међународних организација, које комплетирају статус сваке праве државе.
За данашњу седницу владало је велико интересовање. Иако је била затворена за ширу јавност, присуство је омогућено делегацијама заинтересованих нечланица Савета. Представници око 50 земаља су искористили то право. Сала је, кажу, била дупке пуна.
Већина чланица Савета била је данас за наставак преговора, проценио је Јеремић. Од присутних се чује да је тај однос био 9:6 или 8:7, при чему су у мањини остале земље, као што су Америка и европске чланице, које „не виде сврху даљих разговора” и инсистирају на примени „Ахтисаријевог плана за надзирану независност Косова”. И Чуркин је рекао да већина чланица подржава наставак преговора док је британски амбасадор Џон Сојерс однос снага оценио као „фифти-фифти”. Заменик амбасадора САД Алехандро Волф оценио је да је рад Савета „блокиран”, али није искључио могућност нове ванредне седнице посвећене Косову…
Атмосфера међу дипломатима у УН данас је одисала ретком нелагодом: због осећања да, у тако дубоким разликама, њихов главни орган, Савет безбедности, „не може много да уради, али да може много да изгуби”. Другим речима – да ће, ако не нађе пут за стварно решење кризе око статуса покрајине Србије, у кризу запасти и он и међународни поредак за чију је стабилност задужен.
Такве зебње изражаване су при многим сусретима пред данашњу хитну ванредну седницу Савета безбедности, сазвану поводом захтева Србије, који је подржала Русија, да се не дозволи њено распарчавање у виду наговештеног једностраног приштинског проглашења „независности Косова”.
Захтев Србије за ванредну седницу Савета садржао је двоструки апел – да се очува не само њен него и интегритет Уједињених нација, јер би и оне у овом случају такође могле да доживе специфично распарчавање, издвајањем посебних интереса изнад универзалних принципа на којима су утемељене. То је посебно наглашено и у говору Јеремића као и у његовом наступу пред новинарима по завршетку седнице.
Упозорио је да је најава Приштине да ускоро једнострано прогласи независност Косова поступак који може да „драстично уназади напредак целог региона”, да ће од тога „последице трпети цела светска заједница” и предочио да „заједничким радом можемо спречити катастрофу непојмљивих размера”. Ради се, додао је, о покушају да се насилно распарча суверена земља уз непосредно поништавање првог начела Повеље УН – суверене једнакости држава чланица. Из таквог преседана проистекао би „неконтролисани водопад сецесија” тако да би „постојећи конфликти ескалирали, замрзнути конфликти би се распламсали, а нови би букнули…
Затим је поручио: „Дозволите ми да будем сасвим јасан. Република Србија никада неће прихватити никакво нарушавање свог територијалног интегритета. Ми никада нећемо признати независност Косова. Ми га се нећемо одрећи, нећемо одустати, ако овај кукавички чин не буде спречен. Ни сада. Ни за годину дана. Ни за деценију. Никада. Косово и Метохија ће остати део Србије заувек.”
Ставове Србије је у оба своја наступа – у Савету и разговору с новинарима – подржао амбасадор Чуркин. Уз захтев да се поништи евентуално једнострано проглашење независности Косова, он је поновио да је једино право решење оно до којег би се дошло сагласношћу Београда и Приштине, као и да нико, па ни ЕУ, не може да предузима потезе мимо одлука Савета.
Позвао је Кфор и цивилну полицију УН да спрече и зауставе насиље и да се понашају у складу с мандатом из Резолуције 1244. Посебно је изразио забринутост за положај косовских Срба. Рекао је да би због одбијања да прихвате једнострану декларацију њихове територије могле да буду изоловане, па да би „косовски Албанци и земље које их охрабрују сносили одговорност за фактичку поделу Косова”.
У целини узев, Јеремић је изразио уверење да је потребно да се наставе статусни преговори. Нагласио је и да Србија неће прибећи примени силе.
„Ми смо направили избор. Сада је време да Савет безбедности и земље чланице изаберу – да одлуче да ли ће нам се придружити у одбрани начела која сви дубоко поштујемо. Јер то питање које стоји пред вама: да ли уништити или сачувати неповредиви карактер основне солидарности међу сувереним државама, заједнички именилац светске заједнице”, закључио је министар спољних послова Србије.
Америка је, како се чује, и издејствовала да данашња седница не буде отворена за јавност, иако је реч о питању које је очигледно изазвало ванредно велико занимање. Зашто јој је било стало да састанак буде иза затворених врата, може само да се претпоставља.
-----------------------------------------------------------
Србија никада неће заборавити
Ми вам кажемо, са свом сигурношћу и моралном снагом уједињеног народа: Србија никада неће заборавити.
Очување целовитости и слободе Србије, интегрисане у Европу и укључене у свет, темељ је нашег националног интереса. То се неће променити.
Ми смо направили избор. Сада је време да Савет безбедности и земље чланице изаберу – да одлуче да ли ће нам се придружити у одбрани начела која сви дубоко поштујемо.
Јер то питање које стоји пред вама: да ли уништити или сачувати неповредиви карактер основне солидарности међу сувереним државама, заједнички именилац светске заједнице.
Тренуци као што је овај одређују пут сваке нације. Ми смо народ, господине Председавајући, који се вековима борио да одбрани своју слободу, да успостави демократију и да изгради праведно друштво.
Тако је било, тако јесте и тако ће бити. Као и Косово што ће бити. Наше до краја. Косово ће остати део Србије заувек.
(Из говора министра спољних послова Вука Јеремића пред Саветом безбедности УН)
-----------------------------------------------------------
Шта Београд тражи од Савета безбедности
• Да хитно реагује и осуди намеру Приштине да једнострано, незаконито и противправно објави независност покрајине Србије
• Да шеф Унмика Јоахим Рикер добије инструкције да прогласи неважећим евентуални акт о независности и да распусти скупштину у Приштини
• Да Кфор у складу са Резолуцијом 1244 остане „статусно неутралан” и да „покаже посебно разумевање за косовске Србе, њихово свештенство и манастире”
• Да ЕУ настави да у целости поштује све одредбе Резолуције 1244 и да мандат за своју мисију мора да тражи од Савета безбедности.
Последњи коментари
Brisel, dakle EU i Vasington, zacrtali su u svojim planovima vec davno pre 1999. otcepljenje Kosmeta od Srbije. Jer znaju da se Srbi mogu pozvati na istorijske cinjenice, izmislili su „Milosevicev teror“ nad Siptarima. A petooktobaraski pucisti tu „argumentaciju“ preuzeli. Poslednji put od istog ovdje hvaljenog Vuka Jeremica ponovljeno u njemackom pol. Magazinu „Spiegel“ u intervjuu 14. januara ove godine na 4 stubca formata NIN-a. Jeremic je isto tako mogao tu priliku iskoristiti i njemacke citaoce uticajnog Spiegela podsjetiti da se Srbi mogu da pozovu na svoju istoriju na Kosmetu dugu 1300 godina. Jedna engleska karta pokazuje da je Kosmet vec 814. bio sastavni dio Srbije. U tom djelu svijeta Albanije nije ucrtana. Zato se stara Albanija nalazi direktno na Kaspijskom moru. Opste je poznato da je drzavu Albaniju osnovao 1272 Карл од Анжу-а. Srbi su u tom vremenu ziveli tamo vec 500 godina. Prvi Albanci naseljavali su Kosmet pocetkom turske okupacije. U jednom turskom dokumentu iz 1455. zabiljezeno je da je na Kosovu bilo svega 46 albanskih domacinstava. Ostatak zemlje bio je naseljen iskljucivo od Srba. 98 posto Gradova i sela na Kosmetu nose srpske nazive, ostatak od 2 procenta relikti iz vremena tueske okupacije, napr. Gazi Mestan gdje 1389 vodjena bitka.
Geopolitčka karta Evrope u dvadeset i prvom veku biće nalik na Evropu srednjeg veka. U globalni svetu post informatičkog društva odlikovaće se integracijama na ekonomskom, političkom, vojnom nivou, ali istovremeno entiteti koji su sačuvali svoj kulturni identitet želeće da ga označe - kodiraju,otisnu pecat u globalnom koloritu i ostali prepoznatljivi u svojoj različitosti i posebnosti svojih tradicionalnih vrednosti.Tako da će mnogi imati prilike da salju telegrame cestitki : Korzici, Sardiniji, Flandriji, Kataloniji,Baskiji, Burgundiji, Bavarskoj, Škotskoj, Dalmaciji, Slavoniji, Sibiru i td. Mnogo manje i ekonomski slabije zemlje vijore svoje zastave na East Riveru.To je nekada održavalo državnost, danas je to samo potvrda da imate pravo na svoj bar kod na proizvodima, oznaku za internet, oznaku na automobilima, a sve to ide u prilog velikim kompanijama koje se istovremeno ujedinjuju i postaju interkontonentalni kolosi koji imaju kapital veci od mnogih regiona i država zajedno.
@Bianca (15/02/2008). Vasem inace odlicnom komentaru potrebna je izvesna dopuna. Amerika nije gubitnik, kao sto rekoste. Americki i evropski interesi su komplementarni - Evropa dobija ono sto zeli, ali i Amerika isto tako dobija ono sto zeli. Setimo se pisma Dzordza Busa Starijeg (oca sadasnjeg predsednika) Slobodanu Milosevicu pocetkom 1990ih: "Ruke dalje od Kosova!" I ultimatum Srbiji iz Rambujea je delo Amerike, kao i bombardovanje Srbije i obecanje nezavisnosti Siptarima. Ameriku na te korake nije navela ni Britanija ni Evropa, Amerika je inicijator svega. I sta Amerika time dobija? Dobija jedinu stvar koju je odavno zelela - vojnu bazu na evropskom kontinentu, u drzavi u kojoj ce americka rec biti neprikosnoveni zakon. Dobija, kao sto Kostunica rece, "Drzavu NATO Pakta."








