Блискоисточни танго

Од нашег специјалног извештача
Тел Авив, 5. март – Израелци и Палестинци ће можда већ у недељу сести за преговарачки сто, после паузе настале 2008. године због сукоба у појасу Газе. Додуше, могући мировни преговори се сада дефинишу као такозвани индиректни разговори, организовани уз посредовање Сједињених Америчких Држава које очекују да ће најављени долазак њиховог изасланика за Блиски исток Џорџа Мичела у Израел у суботу увече бити пресудан – да већ следећег јутра представници Израела и Палестинске управе почну индиректне разговоре.

Премда мало ко очекује да ће се у овим преговорима постићи неки револуционаран помак, према свему судећи, један од циљева је да се својеврсни политичко-преговарачки вакуум између Израелаца и Палестинаца испуни макар и безуспешним преговорима, будући да су на овом подручју и безуспешни преговори бољи него насиље којем се олако прибегава.

Медијска сазнања о припреми преговора потврдио је и израелски премијер Бенјамин Нетанијаху рекавши да се Израел нада да ће почети индиректне преговоре са Палестинцима следеће седмице, за време Мичелове посете. Осим тога, министри спољних послова Арапске лиге су протекле среде у Каиру подржали амерички иницијативу за индиректне преговоре, али су своју подршку орочили на четири месеца, истичући да неће бити никаквог напретка без потпуног заустављања изградње израелских насеља на Западној обали.

Премда је прихватање палестинског председника Махмуда Абаса да се обнове преговори плод великог притиска америчких, али и саудијских, јорданских и египатских дипломата, управо званична подршка Арапске лиге Абасу даје својеврсни алиби за то што улази у разговоре а није испуњен његов претходни услов – да Израел у потпуности обустави изградњу израелских насеља на Западној обали која је под цивилном контролом Палестинаца.

Док председник Махмуд Абас, уједно и лидер Фатаха, већ добија критике из Хамаса да нема легитимитет за преговоре и да треба да се повуче са функције палестинског председника, израелски дневни лист „Харец” преноси да је протеклих недеља израелски председник Шимон Перес у приватним разговорима истицао да је могућност Нетанијахуа да постигне помак у мировним преговорима ограничена тиме што му у влади седе десничари. Према Пересовом мишљењу, за напредак у мировним преговорима Нетанијаху би морао да у владајућу коалицију позове Кадиму, коју води донедавна шефица дипломатије Ципи Ливни.

Израелски председник је, преносе медији, уверен да је Нетанијаху заиста заинтересован да направи историјски корак кад су у питању односи са Палестинцима. Међутим, Пересова идеја засад нема шансе будући да је сукоб између Нетанијахуа и Ливнијеве у последње време све жешћи. Ципи Ливни је недавно директно оптужила Нетанијахуа да покушава да поцепа Кадиму тако што жели да седам и више чланова ове партије приђе његовој коалицији.

С друге стране, у Израелу је све актуелнија афера о криминалним радњама у које је наводно умешан шеф дипломатије Авигдор Либерман, тако да то додатно закувава политичку сцену, јер се у јавности поставља питање да ли ће Либерман уколико да оставку на министарску функцију повући из владе и своје колеге из партије Израел мој дом. Из Ликуда, пак, тврде да Нетанијаху неће одустати од садашњих коалиционих партнера.

Будуће преговоре додатно компликују и критике, па се тако Нетанијахуу замера да је пристајањем на индиректне преговоре наводно пристао и на интернационализацију мировног процеса у којем ће одлучујућу реч имати организације попут УН, ЕУ или Арапска лиге. Абасу се, пак, замера да је пристајањем на подршку Арапске лиге наводно погазио принцип независног палестинског доношења одлука, који је установљен за време Јасера Арафата.

Према речима Нетанијахуа, њихов превасходни циљ био је да се успостави мир кроз директне преговоре, али да они (Израелци) не инсистирају нужно на том начину.

„Раније сам говорио да је уобичајено да је за танго неопходно двоје, али у овом случају можда је неопходно троје. Ови преговори ће захтевати мало корака и назад и напред, али Израел сада није, нити је икада био, препрека за преговоре”, рекао је израелски премијер.

Иначе, прва тема у овом „блискоисточном тангу” биће питање граница и постоје велика очекивања да можда дође до договора о томе – које ће бити границе Израела и будуће палестинске државе. Следеће на реду биће питање изградње насеља на Западној обали, а потом најтежи проблеми – питање повратка палестинских избеглица које су 1948. године напустиле своје домове у Израелу, као и питање статуса града Јерусалима – који су обе нације прогласиле за главни град својих држава.

Док је питање суживота Израелаца и Палестинаца свакодневица у Јерусалиму, овде у Тел Авиву то није тема. Штавише, сваког лета израелски и палестински геј активисти заједно прошетају центром овог града у чувеној геј паради, док је тај степен међуетничке толеранције и поштовања мањинских геј права и даље незамислив у Јерусалиму.

Ненад Радичевић