Teški pregovori u Kopenhagenu Foto Beta

Prema izveštajima agencija
Kopenhagen – Uspeh međudržavnih pregovora na Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama i dalje je veoma neizvestan, iako je Ivo de Bur, šef Okvirne konvencije UN za klimatske promene, rekao da postoji napredak na polju finansijske pomoći siromašnim zemljama u nabavljanju „zelene tehnologije”. Prema rečima De Bura, neophodno je i da bogate zemlje obećaju veća smanjenja emisije štetnih gasova do 2020. kako bi doprinele postizanju dogovora.

Kako prenose svetske agencije, on je izjavio da je „veoma ohrabrujuće” to što je Evropska unija odlučila da ponudi 30 odsto od ukupnog novca koji je neophodan u naredne tri godine za pomoć zemljama u razvoju. Rojters prenosi da je on na marginama samita u Kopenhagenu rekao i da se svi slažu da u novu klimatsku konvenciju UN treba da bude uključena obaveza bogatih zemalja da sa državama u razvoju dele tehnologiju energije sunca, vode i vetra, kao i tehnologiju koja omogućava malu emisiju ugljen-dioksida iz vozila.

Iako je Ivo de Bur optimista po pitanju finansijskih izdvajanja za siromašne, borba između razvijenih zemalja i zemalja u razvoju sve više je pooštrena tako da su Kina i ostale zemlje u razvoju optužile SAD da „ugrožavaju svet” time što odbijaju da izdvoje više pomoći za svet u razvoju. Zemlje u razvoju, inače, traže pomoć od 200 milijardi dolara za borbu protiv posledica globalnog zagrevanja, što je dvostruko više od iznosa o kojem se trenutno razgovara.

„Moramo da postavimo pitanje američkom Kongresu: Vi odobravate milijarde dolara za odbranu. Zar ne možete da izdvojite 200 milijardi za spas sveta?”, izjavio je sudanski ambasador Lumumba Stanislaus di Aping, glavni pregovarač ispred Grupe 77 u kojoj su zemlje u razvoju među kojima je i Kina.

Osim toga, predstavnici sveta u razvoju ističu da Međunarodni monetarni fond ima u rezervi milijarde dolara za pomoć zemljama koje imaju manjak gotovine te da bi ta sredstva trebalo ponuditi u obliku zajmova, kako bi one mogle da se zaštite od rasta nivoa mora, kao i da bi uložili u sadnju šuma i obnovljivu energiju.

Na pregovorima u danskoj prestonici „vruća” tema je i globalno zagrevanje tako da je predlog male ostrvske države Tuvalu, da se sporazumom rast globalne temperature ograniči na 1,5 stepeni Celzijusa, izazvao negodovanje bogatih zemalja. Uprkos podršci afričkih zemalja, ovako ambiciozan plan ima male šanse da bude usvojen.

Ivo de Bur, prvi čovek u UN zadužen za klimu, ističe da ako razvijene zemlje žele da izbegnu najgore posledice globalnog zagrevanja, moraju da povećaju planirana smanjenja emisije ugljen-dioksida na 25 do 40 odsto ispod nivoa iz 1990. godine.

„To za mene predstavlja pravi cilj. Dosad su bogate zemlje ponudile smanjenje od 14 do 18 odsto ispod nivoa iz 1990”, rekao je ovaj visoki zvaničnik svetske organizacije.

U nacrtu sporazuma koji je juče objavljen svi ključni podaci kao što su nivo smanjenja emisije štetnih gasova, iznos pomoći siromašnim zemljama, kao i nivo ograničenja rasta globalne temperature, ostavljeni su neprecizirani, budući da se baš oko tih „brojki” vodi najžešća borba među predstavnicima 192 zemlje.

N. R.