Према извештајима агенција
Копенхаген – Успех међудржавних преговора на Конференцији Уједињених нација о климатским променама и даље је веома неизвестан, иако је Иво де Бур, шеф Оквирне конвенције УН за климатске промене, рекао да постоји напредак на пољу финансијске помоћи сиромашним земљама у набављању „зелене технологије”. Према речима Де Бура, неопходно је и да богате земље обећају већа смањења емисије штетних гасова до 2020. како би допринеле постизању договора.

Како преносе светске агенције, он је изјавио да је „веома охрабрујуће” то што је Европска унија одлучила да понуди 30 одсто од укупног новца који је неопходан у наредне три године за помоћ земљама у развоју. Ројтерс преноси да је он на маргинама самита у Копенхагену рекао и да се сви слажу да у нову климатску конвенцију УН треба да буде укључена обавеза богатих земаља да са државама у развоју деле технологију енергије сунца, воде и ветра, као и технологију која омогућава малу емисију угљен-диоксида из возила.

Иако је Иво де Бур оптимиста по питању финансијских издвајања за сиромашне, борба између развијених земаља и земаља у развоју све више је пооштрена тако да су Кина и остале земље у развоју оптужиле САД да „угрожавају свет” тиме што одбијају да издвоје више помоћи за свет у развоју. Земље у развоју, иначе, траже помоћ од 200 милијарди долара за борбу против последица глобалног загревања, што је двоструко више од износа о којем се тренутно разговара.

„Морамо да поставимо питање америчком Конгресу: Ви одобравате милијарде долара за одбрану. Зар не можете да издвојите 200 милијарди за спас света?”, изјавио је судански амбасадор Лумумба Станислаус ди Апинг, главни преговарач испред Групе 77 у којој су земље у развоју међу којима је и Кина.

Осим тога, представници света у развоју истичу да Међународни монетарни фонд има у резерви милијарде долара за помоћ земљама које имају мањак готовине те да би та средства требало понудити у облику зајмова, како би оне могле да се заштите од раста нивоа мора, као и да би уложили у садњу шума и обновљиву енергију.

На преговорима у данској престоници „врућа” тема је и глобално загревање тако да је предлог мале острвске државе Тувалу, да се споразумом раст глобалне температуре ограничи на 1,5 степени Целзијуса, изазвао негодовање богатих земаља. Упркос подршци афричких земаља, овако амбициозан план има мале шансе да буде усвојен.

Иво де Бур, први човек у УН задужен за климу, истиче да ако развијене земље желе да избегну најгоре последице глобалног загревања, морају да повећају планирана смањења емисије угљен-диоксида на 25 до 40 одсто испод нивоа из 1990. године.

„То за мене представља прави циљ. Досад су богате земље понудиле смањење од 14 до 18 одсто испод нивоа из 1990”, рекао је овај високи званичник светске организације.

У нацрту споразума који је јуче објављен сви кључни подаци као што су ниво смањења емисије штетних гасова, износ помоћи сиромашним земљама, као и ниво ограничења раста глобалне температуре, остављени су непрецизирани, будући да се баш око тих „бројки” води најжешћа борба међу представницима 192 земље.

Н. Р.