Почела борба без рукавица пред америчке изборе

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Иако до изборног дана има још 11 месеци и недеља приде, фронт републиканаца против Барака Обаме и демократа већ је скинуо рукавице, најављујући да ће за победу својих кандидата користити и не баш фер средства.

Потврда тога су прве ТВ рекламе републиканских претендената за председничку номинацију, Мита Ромнија и Рика Перија, али и велика и, по свему судећи, синхронизована акција у федералним државама где су на власти републиканци, да се променом изборних правила сузи изборна база демократа.

Тренутно највише пажње заокупљају рекламе Ромнија и Перија, у којима се накратко појављује и Обама. У Ромнијевој, он том приликом каже: „Ако наставимо да говоримо о економији, изгубићемо.”

Порука је да је председник слаб у области која је најважнија највећем броју Американаца, у околностима високе стопе незапослености и веома анемичног привредног раста.

Обама је заиста изговорио реченицу која је искоришћена за оглас, у својој кампањи 2008, али она има и други део из кога се види да он само цитира оно што је тада поручивао његов противник, републикански кандидат Џон Мекејн.

Перијева реклама такође показује Обаму како каже: „Мислим да смо у последњих неколико деценија били лењи.” После тога се појављује Пери (садашњи гувернер Тексаса) са коментаром: „Можете ли да верујете: наш председник мисли да је оно што не ваља у Америци то што су Американци лењи.”

Обама је међутим рекао нешто друго, што је из рекламног цитата избачено: да је лења била влада у привлачењу страних инвестиција.

Овдашњи аналитичари кажу да овако огољених манипулација досад није било, кандидати су ипак настојали да користе целе цитате противника који им иду у прилог. Објашњење за нову стратегију директног подметања јесте уверење да је овога пута кредибилитет медија мањи него што је био, и да циљ данас оправдава сва средства.

Обамин представник за штампу Џеј Керни је оценио да је ово „несрећан почетак”, не најављујући неке конкретније акције да се овоме парира.

Обамин изборни штаб, који се налази у Чикагу, има и веће главобоље од ових. Много више је забринут променама изборних правила у акцији која се води чак у 36 држава, које дају 171 глас у изборном телу које бира председника. То је 63 одсто од укупно 270 колико је потребно за победу и улазак у Белу кућу (или остајање у њој у другом мандату).

Према анализи коју је урадио Бренан центар за правду, институт при Универзитету државе Њујорк, у 13 држава су већ промењена нека изборна правила, док су процедуре са истим циљем већ започете у још 34. У свим случајевима образложење је да се спрече „изборне преваре”.

Неке од ових мера смањују број личних докумената која се на гласачким местима признају као важећи, друге спречавају кампање за регистровање нових бирача, треће скраћују број дана за такозвано рано гласање (поштом, пре изборног дана), укидају гласање недељом (јер су неке цркве Афроамериканаца и Латиноса после недељне мисе вернике упућивале право на биралишта), прекрајају изборне јединице и слично.

Бренан центар закључује да ће на овај начин без бирачког права остати многи који припадају изборној бази демократа: мањине (поменути Афроамериканци и Латиноси), најстарији и најмлађи гласачи и они са ниским примањима.

На изборима 2008, Обаминој убедљивој изборној победи допринело је управо продужено време за гласање и могућност да се неко региструје као бирач и гласа у истом дану, што се сада у поменутим државама укида.

„Нови закони би могли да веома промене политички терен за изборе 2012, тиме што ће право гласа ускратити за око пет милиона људи”, констатује анализа Бренан центра.

Најспорнија међу новим мерама јесте обавеза да се покаже овде главни лични документ: возачка дозвола. Бренан центар међутим наводи податак да око 21 милион бирача не поседује ни возачке дозволе нити било какав докуменат с фотографијом.

Готово сви међутим имају „карте социјалне сигурности”, које имају оно што је код нас „јединствени матични број”, али не и фотографију. Са том картом може, на пример, да се купи оружје, али у неким државама, после најновијих промена изборних закона, не може и да се гласа.