Рим, 6.фебруара – Фијат не намерава да задржи ни један тип производње у фабрици Термини Имерезе: јасна је порука представника торинске аутомобилске куће на састанку одржаном у петак у Риму.

Још један неконкретизован састанак и још један шамар најужнијем аутомобилском постројењу у Италији неминовно је заоштрио односе између Фијата и владе али и проузроковао једночасовни штрајк радника фабрике на Сицилији.

Друштвена олакшица коју су представници Фијата навели на састанку је чињеница да од 1658 радника фабрике на Сицилији око 806 има преко тридесет година радног стажа: до 2012. тако би многи од њих испуњавали довољан услов за пензију.

Са друге стране, италијанска влада је на састанку потврдила да разматра седам могућих солуција за спасење сицилијанске фабрике али званични подаци о њиховом садржају још нису објављени.

Постројење Термини Имерезе данас представља симбол борбе за очување радних места на Апенинском полуострву за које је екплицитан апел упутио и Папа Бенедикт XVI у својој недељној миси.

Осим Светоц Оца и наравно радничких синдиката, влада је протеклих недеља у више наврата поручила: уколико се не заштите сва радна места фабрике на Сицилији аутомобилска кућа неће добити државну помоћ, коју већ месецима одговорни директор Фијата, Серђо Маркјоне дефинише неопходном за опстанак на савременом тржишту.

Ипак Маркјоне је протекле недеље још једном помешао карте:”било коју одлуку да донесе влада прихватићемо је без проблема. Неопходно је ипак да се што пре изађе из неизвесности а онда ћемо свакако бити у стању да се суочимо са тржиштем.” Државни финансијски амортизери нису дакле неопходни за опстанак Фијата, изјавио је Маркјоне екслузивно за италијански лист „Ла Стампа” чиме се италијанска влада ставља у веома незгодан положај: сматрало се да је државна помоћ представљала и једину шансу да Фијат очува фабрику на Сицилији.

Медији у Италији коментаришу да је новац који је требало да се уложи у постројење на Сицилији инвестиран на Балкану, у Србији, углавном, како се наводи, због бирократских компликација које су отежале преговоре у Италији 2008.; док је у Бразилу у последње три године запослено осам хиљада радника, у Италији је неизвесна судбина 1658 породица.

Данас производњом на Сицилији Фијат тврди да троши више од хиљаду евра по аутомобилу у односу на остала постројења широм света. „Били бисмо у мањем губитку кад бисмо наставили да плаћамо раднике до пензије а да потпуно прекинемо са производњом”, порука је коју Маркјоне већ недељама понавља. „Простудирали смо сваки алтернативни вид производње али свакако бисмо били у губитку.„

Председник торинске куће, Лука Кордеро ди Монтеземоло још више је подигао тензију изјавивши да од како управља фирмом (од средине 2004.) Фијат свакако није добио нити евро помоћи од италијанске владе. Монтеземоло је ипак нагласио да:”Фијат остаје првенствено италијанска кућа не само због имена које носи (Италијанска фабрика ауто Торино) али и зато што од како сам председник а Маркјоне одговорни директор, од средине 2004., уложили смо 25 милијарди евра широм света од којих 16 милијарди у Италију: две трећине инвесторано је у Италију и тако намеравамо и да остане.„

Влада на челу са министром за економски развој, Клаудијом Скајолом, ипак упорно понавља да су за данашњи успех Фијата заслужни првенствено италијанске владе али и Италијани.

Поред Монтеземола и Маркјоне је нагласио да би и поред евентуалног затварања Термини Имерезеа крајем 2011. Фијат првенствено тежио да повећа производњу у Италији: у односу на 650 хиљада произведених аутомобила у 2009. циљ за 2012. је 900 хиљада аутомобила.

Ипак затварање најужнијег Фијатовог постројења све је извесније: и у случају државне помоћи Фијату, италијанска влада могла би да пружи само 500 милиона евра што би олакшало аутомобилско тржиште највише неких пола године, недовољно да би се Фијатова одлука у вези са сицилијанским постројењем променила.

Судбина свих Фијатових фабрика биће решена свакако до 21. априла 2010., када ће Маркјоне дефинитивно представити свој четворогодишњи план о производњи не више националне фирме већ Фијата, светског аутомобилског гиганта.

М. Лаловић