Куда иде Ирак? То питање се последњих дана може чути на многим странама света – у Техерану, Вашингтону, Ријаду. Најновији крвави развој у Ираку изазвао је велику забринутост у Турској пошто се страхује од још дубљих секташких подела и сукоба који би могли да се прелију у суседне земље које су у мобилном стању и због вишемесечних сукоба у Сирији.

Турска спољна политика „нула проблема” у суседству и региону, коју је пре три године самоуверено промовисао шеф дипломатије Ахмет Давутоглу, нашла се на великој провери у Ираку, али и у Сирији. Аналитичари у Анкари већ упозоравају да би дугорочно то могло да доведе до подвајања шиита, сунита и Курда. Сличан сценарио се не може искључити ни у Сирији.

Када су амерички војници крајем децембра, после више од девет година, напустили Ирак, истог часа као, по команди, почеле политичке поделе и готово свакодневни оружани обрачуни. Такво крвопролиће се не памти последњих година. Сандуци се броје готово свакодневно. Од 22. децембра, када су се повукли војници САД, страдало је више од 400 цивила, углавном шиита.

Лом је почео када је премијер Нури ал Малики, шиит, оптужио потпредседника Тарека ал Хашемија, суниту, да је основао тајни „одред смрти” како би ликвидирао политичке противнике. Када је за њим расписана потерница Хашеми је побегао на север земље, међу тамошње Курде, који засад одбијају да га изруче властима у Багдаду.

Мањински сунити оптужују Маликија да се понаша као диктатор. Они већ бојкотују рад владе и парламента.

У Турској, претежно сунитској земљи, упозоравају Маликија да се не игра ватром. На релацији Анкара–Багдад и обратно пале су и тешке речи, размењују се оштре дипломатске ноте. Ракетом је гађана турска амбасада у Ираку.

„Ми не можемо да ћутимо јер сте ви почели процес секташких сукоба. Ирачка влада не треба да подстиче тензије између шиита и сунита, које могу да запале исламски свет. Ви сте суочени са историјском одговорношћу”, упозорио је премијер Тајип Ердоган свог ирачког колегу, с којим је, како откривају локални новинари, био у телефонском разговору у коме су изгледа пале и теже речи.

У Анкари се посебно плаше како ће се у случају веће кризе и евентуалног распада државе понашати ирачки Курди који су већ стекли извесну аутономију на северу те земље. Поготово што се у том региону крије неколико хиљада курдских побуњеника који одатле повремено упадају у Турску и оружјем се боре за аутономију свог народа на просторима југоисточне Анадолије.

У Багдаду су оштро узвратили, поготово што је Анкара, како се верује, стала иза прогнаног потпредседника Хашемија. Има наговештаја да би он могао, уколико то буде неопходно, да нађе уточиште и у Турској.

„Турска игра улогу која би могла да донесе несрећу, да изазове грађански рат у Ираку и региону, од кога не би била поштеђена ни она сама пошто има различите секте и ентитете”, изјавио је Малики у интервјуу ТВ станици „Ал Аура”.

Он је, без уобичајеног дипломатског околишења, упозорио премијера Ердогана да се „не меша у унутрашња питања Ирака”. У међувремену су уручени дипломатски демарши амбасадорима две земље у Багдаду, односно Анкари.

Ирак је у великом превирању, пуца по секташким шавовима. Вашингтон је у сталном контакту са владом у Багдаду како би зауставио поделе и сукобе. То подстиче још већи ривалитет земаља у иначе ровитом региону које сада покушавају да се убаце у празан простор и да пусте што дубље корене у Багдаду. Иран подржава Маликија, док заливске земље предвођене Саудијском Арабијом, преко сунита, покушавају да учврсте своје позиције у Ираку.