Бунт против смањења плата

Од нашег дописника

Атина – Група од 70 младих припадника Коалиције радикалне левице Сириза упала је у канцеларију универзитетског професора и генералног секретара Министарства финансија Јоргоса Мергоса у центру Атине у знак протеста због његове последње изјаве „да минималац у Грчкој треба смањити са 586 на 500 евра како би се помогао развој и програм владе”.

Полиција је одмах интервенисала и дошло је до озбиљних инцидената јер демонстранти нису хтели да напусте „освојену територију”. Полиција је тек уз употребу сузавца окончала ову „симболичну” окупацију, али овдашњи медији преносе изјаве демонстраната који тврде да је полиција била немилосрдна у употреби силе.

Изјава Мергоса је, иначе, изазвала жучне реакције у грчкој јавности која не прихвата могућност даљег смањења личних доходака без обзира на чињеницу што је европски кредитори не искључују. Грци, као и демонстранти који су пре интервенције полиције успели да истакну пароле „Ко може да живи са 500 евра”, сматрају да је садашњи минималац недовољан за живот у скупој Грчкој где већ сада 35 одсто личног дохотка одлази на порезе.

Министар финансија Јанис Стурнарас је демантовао гласине о смањењу минималца, али опозициона Сириза тврди да је то лаж и да је такав договор са кредиторима већ постигнут.

Долазак „тројке” експерата Европске уније, Међународног монетарног фонда и Европске централне банке у Атину очекује се крајем месеца и од њихове процене стања, степена примене структурних реформи и поштовања мера штедње на које су се Самарасова влада али и цела нација обавезали, зависи и судбина наредне транше кредита од 2,8 милијарди евра које су Грчкој насушно потребни.

Међутим, талас социјалног незадовољства расте. Полиција свакодневно интервенише на „различитим тачкама” како би спречила веће нереде.

Додатни ударац је најновија статистика према којој је степен незапослености у Грчкој порастао са 26,6 на 27 одсто, што је дупло више него у осталим земљама ЕУ. Без посла је сада троје од петоро Грка или 1.350.000 људи. Од овог броја млади чине 61,7 одсто незапослених и све је већи број оних који одлазе „трбухом за крухом”.

Према одредбама меморандума потписаног са европским кредиторима, програм структурних реформи предвиђа додатна смањења броја запослених. Само Грчка национална банка најављује да ће број службеника морати да буде смањен за 2.000.

У исто време гувернер Централне банке Грчке Јоргос Провопулос изјављује да је све мањи ризик да Грчка буде приморана да напусти еврозону. Гувернер сматра да се мере спровођења структурних реформи одлучно спроводе, али да је неопходна агресивнија примена мера на које се Атина обавезала у замену за кредите.

„Дуг је, у ствари, списак ствари које треба да урадимо у сфери приватизације, реформи на тржишту робе и услуга, побољшања механизма прикупљања пореза који је, без сумње, слаба тачка”, изјавио је Провопулос.

Сасвим сигурно имао је у виду чињеницу да већина Грка није у стању да измири пореске обавезе, да број неплатиша расте и да на име пореза дуг држави износи 53 милијарде евра.

У намери да оживи привреду која је већ шесту годину у рецесији, грчки премијер Антонис Самарас најављује нова путовања и сусрете са домаћинима у Кини, Русији и САД са намером да их убеди у оправданост инвестирања у Грчку. Међутим, у пракси први званични резултати испитивања пословања у земљи показују да две од три грчке фирме због тренутног стања губе новац и доводе у питање свој опстанак. Због привредне ситуације, „Кока Кола” је одлучила да своје главно седиште пребаци из Грчке у Швајцарску, док је произвођач млечних производа FAGE као „земљу бекства” изабрао Луксембург.