Smena predsedničke vlasti u Čileu je obavljena usred do sada najvećih „replika” zemljotresa koji se obrušio na zemlju. Ceremonija je bila svedena na ono najbitnije, ali je obavljena po svim propisima; bio je to još jedan pokazatelj, pred našim očima, goleme katastrofe koju je prouzrokovao zemljotres sa svojim posledicama, a koji je stavio na neumoljivu probu slabosti, ali je istovremeno potvrdio i prednosti sistema.

Kao što se zna, zemljotres je pre dve nedelje bio jačine 8,8 stepeni po Rihterovoj skali; i bukvalno je zavitlao planetu: Zemljina osa se pomerila za osam santimetara, brzina njene rotacije se povećala i dani su se skratili za nekoliko hiljaditih delova sekunde. Od tada, u Čileu nije prestalo da se trese: „reprize” koje su prethodile ceremoniji imale su približnu jačinu od 7,0 stepeni.

Broj fatalnih žrtava koje su identifikovane ili prijavljene kao nestale, od prvog dana do sada, popeo se na osam stotina. Materijalne štete na stambenim zgradama i javnim ustanovama, u infrastrukturi, proizvodnim centrima i skladištima su svakako ogromne. A to se naročito odnosi na zgrade koje su nedavno sagrađene, gde su zabeleženi slučajevi nedopustivih grešaka za koje su odgovorne određene građevinske firme, kao i nadležne službe koje su napravile propuste.

Međutim, uopšte uzev, norme propisane za antiseizmičku izgradnju pokazale su se efikasnim. Koliko god bolan bio broj žrtava, ne treba izgubiti iz vida njegov relativan odnos sa veličinom potresa i ukupnim brojem pogođenih stanovnika: više od dvanaest miliona ljudi; više od tri četvrtine ukupnog stanovništva.

Ipak, za zemlju koja je dostigla nivo ekonomskog razvoja na kome se trenutno nalazi, može da se smatra neobičnim ranjivost električnog sistema, teškoće oko njegovog

ponovnog uspostavljanja u određenim oblastima, njegove teške posledice po snabdevanje pijaćom vodom, oskudna raspoloživost opreme za primenu električnih generatora u

slučaju nesreće. Isto tako, početna moguća greška, a zatim spor i nestabilan oporavak sistema za komunikaciju, koji se smatra osnovnim faktorom nacionalnog razvoja: sistema fiksne i mobilne telefonije (broj mobilnih telefona u upotrebi skoro je istovetan sa ukupnim brojem stanovnika), a uz to još i Interneta, pokazali su, pored poteškoća na putevima, u lukama i na glavnom prestoničkom aerodromu, da su u stvarnosti veze u zemlji vrlo nestabilne. A uz sve to, iznenadilo je i saznanje da čak ni centralna vlada ne raspolaže ni jednim jedinim satelitskim telefonom. Ideja o relativnoj modernosti je stoga dovedena u pitanje; ili, bolje rečeno, preciznije je definisana.

Pored toga, u toku prvih dana, kao ozbiljni pokazali su se propusti u sistemu informisanja, kao i neusaglašenost i kašnjenje u donošenju određenih odluka prilikom sučeljavanja sa katastrofom, i to u oblasti u kojoj Čile ima priznat ugled, u institucionalnoj organizaciji; nacionalni sistem za prirodne katastrofe bio je sām po sebi precenjen u pogledu svog kapaciteta i mogućnosti. Pa ipak, ohrabrenje je pružilo ponašanje predsednice, neumorno prisutne od prvog trenutka; brzo prepoznavanje zabluda i zabuna od strane državnih i vojnih vlasti; opšte pozitivno angažovanje onoga ko je izabran za novog predsednika i njegovih glavnih predstavnika; prevladavajuća želja da se kritike i sukobi odlože, da se ne bi narušili napori koje iziskuje jedna prirodna katastrofa.

Posle kataklizme i njenih posledica, u pogođenim oblastima su zabeležene otimačine, pljačke i krađe; ono što je u početku delovalo kao stidljivi izgredi, nastali iz potrebe za preživljavanjem, jasno se pretvorilo u organizovan vandalizam i delinkvenciju. Iako se radi o pojavama koje se često dešavaju u sličnim situacijama, kako u samoj zemlji u ranijim prilikama tako i u drugim delovima sveta, one su ponovo otvorile diskusiju o ekonomskom napretku i ozbiljnoj nejednakosti koja postoji u raspodeli dohotka; složenim pojedinačnim naporima povezanim sa tržišnom ekonomijom i njenim uticajem na pogoršanje društvenih vrednosti i koherentnosti samog društva; o eksplozivnoj akumulaciji zlovolje i nezadovoljnika. 

Nijedna od slabosti obelodanjenih u katastrofi nije prošla neopaženo. Naprotiv, u zemlji u kojoj postoji sloboda štampe i govora, od samog početka se krenulo sa analizama i debatama. Stoga je vrlo brzo počela da se kanališe neophodna pomoć, ponovo je uspostavljena kontrola i postajale su sve vidljivije prednosti društvenog sistema: zbog reakcija neposredne samozaštite stanovnika pa sve do herojstva, naročito pred cunamijem, izbegnut je veliki broj žrtava; od prvog trenutka na radio i televizijskim kanalima se neprekidno emituju programi; susedi se samostalno organizuju da bi sprečili otimačine; policija, vatrogasci, zdravstveno osoblje, spasioci i vojska sve vreme samopregorno obavljaju svoje dužnosti; mudro je zatražena pomoć sa strane, sa preciznim zahtevima prioritetnih elemenata na šta je usledio velikodušni odgovor; u sāmoj zemlji javlja se velika solidarnost, gde je od donacija pojedinaca, čak i iz oblasti koje su najviše pogođene, i kompanija prikupljena najveća suma do sada u jednom kontinuiranom televizijskom programu, koji je okončan zagrljajem tada aktuelne predsednice i novoizabranog predsednika, a koji pripadaju suprotnim političkim koalicijama.

Slabosti i prednosti ne govore o tome da u Čileu postoje dve zemlje. Na jednostavnoj ceremoniji, koja je usledila posle trodnevne nacionalne žalosti i usred uznemirujućih podrhtavanja tla, ponovo je mogla da se vidi zemlja ujedinjena da bi se prenela vlast sa predsednice koja je završila svoj mandat uz podršku od više od osamdeset posto građanstva na novog predsednika koji može da računa na opštu podršku u rekonstrukciji zemlje.

Autor je ekonomista i sociolog; bio je ambasador Čilea u SR Jugoslaviji, a trenutno je počasni konzul svoje zemlje u Beogradu.

(Prevod sa španskog M. D.)