Свет
Чиле: слабости и предности
Прописи за антисеизмичку изградњу, самозаштита и солидарност становништва, ублажили су последице катастрофалног земљотреса
Смена председничке власти у Чилеу је обављена усред до сада највећих „реплика” земљотреса који се обрушио на земљу. Церемонија је била сведена на оно најбитније, али је обављена по свим прописима; био је то још један показатељ, пред нашим очима, големе катастрофе коју је проузроковао земљотрес са својим последицама, а који је ставио на неумољиву пробу слабости, али је истовремено потврдио и предности система.
Као што се зна, земљотрес је пре две недеље био јачине 8,8 степени по Рихтеровој скали; и буквално је завитлао планету: Земљина оса се померила за осам сантиметара, брзина њене ротације се повећала и дани су се скратили за неколико хиљадитих делова секунде. Од тада, у Чилеу није престало да се тресе: „репризе” које су претходиле церемонији имале су приближну јачину од 7,0 степени.
Број фаталних жртава које су идентификоване или пријављене као нестале, од првог дана до сада, попео се на осам стотина. Материјалне штете на стамбеним зградама и јавним установама, у инфраструктури, производним центрима и складиштима су свакако огромне. А то се нарочито односи на зграде које су недавно саграђене, где су забележени случајеви недопустивих грешака за које су одговорне одређене грађевинске фирме, као и надлежне службе које су направиле пропусте.
Међутим, уопште узев, норме прописане за антисеизмичку изградњу показале су се ефикасним. Колико год болан био број жртава, не треба изгубити из вида његов релативан однос са величином потреса и укупним бројем погођених становника: више од дванаест милиона људи; више од три четвртине укупног становништва.
Ипак, за земљу која је достигла ниво економског развоја на коме се тренутно налази, може да се сматра необичним рањивост електричног система, тешкоће око његовог
поновног успостављања у одређеним областима, његове тешке последице по снабдевање пијаћом водом, оскудна расположивост опреме за примену електричних генератора у
случају несреће. Исто тако, почетна могућа грешка, а затим спор и нестабилан опоравак система за комуникацију, који се сматра основним фактором националног развоја: система фиксне и мобилне телефоније (број мобилних телефона у употреби скоро је истоветан са укупним бројем становника), а уз то још и Интернета, показали су, поред потешкоћа на путевима, у лукама и на главном престоничком аеродрому, да су у стварности везе у земљи врло нестабилне. А уз све то, изненадило је и сазнање да чак ни централна влада не располаже ни једним јединим сателитским телефоном. Идеја о релативној модерности је стога доведена у питање; или, боље речено, прецизније је дефинисана.
Поред тога, у току првих дана, као озбиљни показали су се пропусти у систему информисања, као и неусаглашеност и кашњење у доношењу одређених одлука приликом сучељавања са катастрофом, и то у области у којој Чиле има признат углед, у институционалној организацији; национални систем за природне катастрофе био је сāм по себи прецењен у погледу свог капацитета и могућности. Па ипак, охрабрење је пружило понашање председнице, неуморно присутне од првог тренутка; брзо препознавање заблуда и забуна од стране државних и војних власти; опште позитивно ангажовање онога ко је изабран за новог председника и његових главних представника; превладавајућа жеља да се критике и сукоби одложе, да се не би нарушили напори које изискује једна природна катастрофа.
После катаклизме и њених последица, у погођеним областима су забележене отимачине, пљачке и крађе; оно што је у почетку деловало као стидљиви изгреди, настали из потребе за преживљавањем, јасно се претворило у организован вандализам и делинквенцију. Иако се ради о појавама које се често дешавају у сличним ситуацијама, како у самој земљи у ранијим приликама тако и у другим деловима света, оне су поново отвориле дискусију о економском напретку и озбиљној неједнакости која постоји у расподели дохотка; сложеним појединачним напорима повезаним са тржишном економијом и њеним утицајем на погоршање друштвених вредности и кохерентности самог друштва; о експлозивној акумулацији зловоље и незадовољника.
Ниједна од слабости обелодањених у катастрофи није прошла неопажено. Напротив, у земљи у којој постоји слобода штампе и говора, од самог почетка се кренуло са анализама и дебатама. Стога је врло брзо почела да се каналише неопходна помоћ, поново је успостављена контрола и постајале су све видљивије предности друштвеног система: због реакција непосредне самозаштите становника па све до херојства, нарочито пред цунамијем, избегнут је велики број жртава; од првог тренутка на радио и телевизијским каналима се непрекидно емитују програми; суседи се самостално организују да би спречили отимачине; полиција, ватрогасци, здравствено особље, спасиоци и војска све време самопрегорно обављају своје дужности; мудро је затражена помоћ са стране, са прецизним захтевима приоритетних елемената на шта је уследио великодушни одговор; у сāмој земљи јавља се велика солидарност, где је од донација појединаца, чак и из области које су највише погођене, и компанија прикупљена највећа сума до сада у једном континуираном телевизијском програму, који је окончан загрљајем тада актуелне председнице и новоизабраног председника, а који припадају супротним политичким коалицијама.
Слабости и предности не говоре о томе да у Чилеу постоје две земље. На једноставној церемонији, која је уследила после тродневне националне жалости и усред узнемирујућих подрхтавања тла, поново је могла да се види земља уједињена да би се пренела власт са председнице која је завршила свој мандат уз подршку од више од осамдесет посто грађанства на новог председника који може да рачуна на општу подршку у реконструкцији земље.
Аутор је економиста и социолог; био је амбасадор Чилеа у СР Југославији, а тренутно је почасни конзул своје земље у Београду.
(Превод са шпанског М. Д.)
Последњи коментари
Ako je situacija i pored katastrofalnog zemljotresa takva kako je opisana u ovom tekstu, to je za svaku pohvalu. Raduje me da se narod organizovao, da se svi trude da održe život koliko-toliko u normali i od srca celom narodu želim brz oporavak. Imam dugo pamćenje i sećam se jednog divnog članka objavljenog u "Slobodnoj Dalmaciji" kojim se Čile zahvaljuje na pomoći tadašnje SFRJ... Sada smo mali, sada smo Srbija, i ne znam da li ćemo i ovog puta pružiti ruke pomoći... Inače, taj zemljotres je bio, možda, šezdesetih godina prošlog veka.








