Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Osam lidera najrazvijenijih industrijskih zemalja, članovi kluba poznatog pod imenom G-8, noć između petka i subote provelo je – u šumi. U drvenim kabinama Kemp Dejvida, tradicionalnog odmarališta američkih predsednika u planinskom području zapadnog Merilenda, 100 kilometara od Vašingtona.

Smeštaj je bio nešto manje udoban od onog na koji su navikli, a novinarima nije otkriveno po kom su principu predsednicima i premijerima dodeljivane drvene kabine, kao rezidencije. Pošto su različitih veličina, sasvim sigurno je da je protokol bio na mukama.

Iako mesto gde se često stvarala istorija (otvoreno je 1942.), u Kemp Dejvidu do ovog puta nikad nije boravilo više od dva strana zvaničnika. Razgovori su zato vođeni u trpezariji glavne zgrade, u kojoj je i Obamin kabinet kad tamo boravi, što inače čini ređe od svojih prethodnika (dosad je bio ukupno 17 puta).

U takvoj „intimnoj” atmosferi razgovaralo se, ili bolje reći ćaskalo o krizama, jer će se odluke o njima doneti drugde. O onoj glavnoj, finansijskoj, već iduće nedelje u Evropi, gde se sastaju lideri evrozone, a danas u Čikagu počinje mnogo veći i konkretniji samit NATO i njegovih partnera.

Obama je lično dočekao svakog gosta, među kojima su i tri pridošlice:tek izabrani francuski predsednik Fransoa Oland i premijeri Italije i Japana Mario Monti i Jošihiko Noda.

Najveću pažnju privukao je susret Obame sa Olandom u petak uveče. Dva predsednika su na neki način dala ton skupu, porukom da je cilj samita da se podjednako promovišu fiskalna konsolidacija i „jaka agenda ekonomskog rasta”.„Predsednik Oland i ja smo se saglasili da je to pitanje od izuzetne važnosti ne samo za narode Evrope, nego i za svetsku ekonomiju”, izjavio je Obama novinarima posle sastanka.

Atmosferu u Kemp Dejvidu možda najbolje ilustruje detalj sa dočeka kancelarke Angele Merkel, jedine dame u ovom društvu džentlmena, koji prenosi Rojters. Kad ju je Obama upitao kako je, ona je odgovorila – sleganjem ramena. „Pa, znam da imate nekoliko briga u vašoj glavi”, sa razumevanjem je uzvratio domaćin.

Evropske fiskalne muke, a pre svega kriza u Grčkoj koja je na kritičnoj tački, jer je na dnevnom redu njen opstanak u evro zoni, bili su glavni fokus razgovora. Ako je suditi po stavu Olanda, konsenzus je da bi Grčka morala da ostane članica monetarne unije, mada se zasad ne vidi kako će se to obezbediti.

Lideri su tim povodom razgovarali o „specifičnim konceptima i idejama”, pri čemu je Obama bio samo u ulozi (veoma) zainteresovanog posmatrača, pošto produbljivanje krize u EU može da bude odlučujuće za sudbinu njegovog drugog mandata. Eventualni novi krug recesije, koji bi se neizbežno osetio i u Americi, bio bi vetar u leđa njegovom republikanskom rivalu Mitu Romniju.

Od drugih tema, lideri G-8 su razmatrali zajedničku politiku prema Iranu, uoči nastavka pregovora o njegovoj nuklearnoj politici. S tim u vezi pominjana je i situacija na tržištu nafte, čije se cene smiruju, što se već vidi na ovdašnjim benzinskim pumpama.

Kako je saopšteno, postignuta je i „široka saglasnost” o neophodnosti da se „planira politička tranzicija u Siriji”. Ovo jedini nije direktno podržao ruski premijer Medvedev (koji je ovde umesto prvobitno pozvanog Putina, koji je nedolazak opravdao važnim poslovima u Moskvi), ali, kako je naglašeno, nije se tome ni usprotivio.