Понедељак, 13.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Црвени тепих за Јануковича

Црвени тепих за Јануковича
Прво о гасу: Виктор Јанукович и Жозе Мануел Барозо

Од нашег сталног дописника
Брисел, 1.  марта – Потребан нам је хитан процес модернизације и реконструкције гасног сектора у Украјини – поручио је данас председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо после сусрета са Виктором Јануковичем, председником Украјине. Јанукович је искористио прву званичну посету Бриселу за сусрет са највишим функционерима ЕУ, укључујући Хермана ван Ромпаја, председавајућег Савета ЕУ, док у седишту НАТО није имао заказаних састанака.

„Наши приоритети укључују чланство у ЕУ, унапређење конструктивних односа са Русијом и развијање пријатељских веза са стратешким партнерима као што су САД. Европске интеграције су кључни приоритет наше спољне политике, а то је такође главни елемент наше стратегије за друштвене и економске реформе које спроводимо”, рекао је украјински председник током заједничке конференције за новинаре с Барозом.

Први човек ЕК казао је да „верује да је у основном интересу ЕУ и Украјине да имају снажније и блискије везе”, али није пропустио да нагласи да су Кијеву „реформе неопходне”. Барозо је оценио да би успех преговора са ММФ, који је суспендовао Украјини кредите прошле године, могао да буде први корак у побољшању инвестиционе климе и позвао на усвајање споразума о слободној трговини са Украјином наредне године. „Верујемо да је још динамичнија и конкурентнија привреда Украјине у нашем заједничком интересу, па смо данас разговарали о закључивању овог уговора у најкраћем могућем року. Било је речи о томе да за годину дана закључимо споразум”, објаснио је Барозо. Он је такође наговестио могућност визне либерализације за грађане Украјине.

Председник ЕК није оспорио амбиције Кијева према чланству у ЕУ, али их је представио као дугорочне и ипак више инсистирао на томе да „Кијев треба да се врати на колосек договора са ММФ”. Европски парламент, неколико дана раније, усвојио је необавезујућу резолуцију у којој је наведено да Украјина „може да конкурише за чланство у ЕУ као и свака друга европска држава која се придржава начела слободе, демократије, поштовања људских права и основних слобода, као и владавине права”.

Председник Савета ЕУ Ромпај, потврдио је после разговора с Јануковичем да ће самит ЕУ – Украјина бити одржан током ове године. Он је истакао да су кредити ММФ-а највиши приоритет и нагласио „одговорност свих политичких актера у пружању конструктивног доприноса јачању политичке стабилности”.

Јанукович је за место прве председничке посете изабрао Брисел, где је дочекан с црвеним тепихом, а не Москву, иако овде преовладава уверење да је он заправо „проруски председник”. У прилог томе требало би да иде чињеница да председник Украјине, за разлику од претходника, није имао састанке за званичницима НАТО. Својим ставом о „Украјини неутралној европској држави” јасно је ставио до знања да су приче о чланству Кијева у НАТО тема из прошлости. Данас је потврдио да се у том погледу „ништа није променило”. Јанукович је ипак потврдио да се Украјина неће повлачити из започетих заједничких пројеката са НАТО.

Такође, јасно је да чланство Украјине у ЕУ није нешто о чему Брисел тренутно размишља. Европски комесар за проширење и политику према суседима Штефан Филе, недавно је поручио да „добри односи са ЕУ не треба да искључују добре односе са Русијом” и тако сажео основну поруку Брисела Кијеву. У Бриселу се надају да је Јанукович заиста способан да изгради добре односе са Москвом и ЕУ истовремено, јер од тога ће у многоме зависити стабилност снабдевања европских држава руским природним енергентима. „Што се тиче приступања, или могућности приступања, увек смо тврдили да је уместо разговора о могућем датуму преговора, боље да се усредсредимо на реформе које су неопходне да би се Украјина приближила Европи и де факто интегрисала у наш економски систем”, закључио је Барозо.

Владимир Јокановић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.