„Ne datum neke bitke već dan smrti najvećeg portugalskog pesnika Luiša de Kamoiša uzeli smo za naš nacionalni praznik”, ponosno ističe ambasador Portugalije u Beogradu Luiš de Almeida Sampaio dok se užurbano priprema da danas u „Sava centru” proslavi Dan Portugalije.

Istina, Luiš de Kamoiš je umro 10. juna, ali je ambasador odlučio da državni praznik proslavi nešto kasnije kako bi ceremoniju uveličali i predsednik parlamenta Žaim Gama i parlamentarna delegacija koja sa njim stiže u posetu Beogradu. Luiš de Almeida Sampaio je u Beogradu od prošle godine i sa zadovoljstvom se priseća da su od tada u Beograd stizali portugalski biznismeni i političari, a sada dolazi i jedna od najuticajnijih ličnosti u njegovoj zemlji.

– Žaim Gama je dva puta bio naš ministar spoljnih poslova. On će sa predsednicom srpske skupštine Slavicom Đukić-Dejanović potpisati sporazum o saradnji. Zahvaljujući ovom sporazumu srpski poslanici će lakše odlaziti u posete parlamentu Portugalije i obrnuto, brže će razmenjivati ideje o poboljšanju skupštinskih procedura i slično. Sa njim stižu predstavnici naših najvažnijih političkih stranaka.

Vladajuća stranka, iz koje dolazi i predsednik parlamenta, izgubila je izbore od najveće opozicione stranke na nedavnim izborima za Evropski parlament. Kazna za vladajuće socijaliste?

Moguće je da je to bilo upozorenje birača. Vlada Portugalije se bori sa svetskom ekonomskom krizom i verovatno je izborni rezultat posledica te krize.

Lideri Portugalije ipak podržavaju ponovnu kandidaturu Žozea Manuela Baroza za predsednika Evropske komisije, iako on dolazi iz stranke koja ih je potukla na evropskim izborima.

Portugalac na čelu Evropske komisije je naš nacionalni interes i, bez obzira na razlike, vlada je naravno stala iza Baroza.

Portugalci, ipak, osećaju krizu. Predviđa se da će bruto društveni proizvod ove godine biti manji za oko šest odsto.

Mislim da su te procene preterane. Naša ekonomija jeste usporena, ali finansijski sektor gotovo da nije osetio nevolje. Samo je jedna mala privatna banka bila dovedena u pitanje. Nezaposlenost je, međutim, porasla i sada je između 7,5 i osam odsto.

Koji delove ekonomije su najteže pogođeni?

Industrijski sektor, na primer svi oni koji su povezani sa proizvodnjom automobila.

Kako se vlada suprotstavlja ekonomskoj krizi?

Javnim radovima, pre svega. Gradimo novi aerodrom u Lisabonu. To će se isplatiti jer je Lisabon najvažnija evropska veza sa Brazilom. Imamo više od 600 letova nedeljno za Brazil. Lisabon je, takođe, glavna raskrsnica za letove za mnoge afričke zemlje. Osim toga, finansiramo superbrze savremene vozove i popravljamo i osavremenjujemo železničku prugu koja povezuju Lisabon i Madrid. Podižemo i novi most preko reke Težo u Lisabonu.

Sada vlada finansira javne radove, a do pre nekoliko godina Portugalija je klecala pod teretom budžetskog deficita. Kako ste uspeli da ga smanjite i prilagodite ga zahtevima EU, posebno u 2007. i 2008?

Portugalija je godinama imala ogromnu a neefikasnu birokratiju. Uložili smo u nove tehnologije koje su državni aparat učinile delotvornijim. Strogo smo se držali pravila za merenje učinka administracije i smanjili njen obim. Ključ su inovacije. Ne samo kada smo smanjivali troškove za državnu administraciju već i kada smo ulagali u obnovljive izvore energije. Primenili smo savet EU i bili disciplinovani.

Držite se njihovih preporuka?

Mi smo deo veće političke i ekonomske celine i svesni smo toga. Ako bismo gledali samo svoje interese, ne bismo uspeli, jer je ovo doba globalizovane ekonomije. Takva izolacija bila bi pogrešna.

Da li zato i podržavate dalje širenje EU?

To je naš spoljnopolitički interes. Portugalija kao relativno mala zemlja može biti marginalizovan član EU ako su u Uniji samo velike države. Tržište zapadnog Balkana bilo bi zanimljivo za nas. Uostalom, ako EU hoće da utiče na zapadni Balkan, najbolji način za to je da zemlje ovog regiona budu njene članice.

Kakvi su izgledi Srbije da bude deo Unije?

Jasno je da su zapadni Balkan i Srbija sledeći na redu. Portugalija se snažno zalaže za to da Srbija uđe u EU. Siguran sam da bi tamo već bila da nije ratova iz devedesetih godina. Srbija je lider u regionu i može da povuče ostale zemlje.

Hoće li onda EU ukinuti vize za građane Srbije i početi da primenjuje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju?

Gotovo sam siguran da će građani Srbije od 2010. putovati u Evropu bez viza. Kada je reč o SSP, neke zemlje tvrde da Srbija još mora da ispuni uslove za njegovu primenu, ali stav moje zemlje je da je Srbija već ispunila sve uslove i da bi sporazum trebalo primeniti.

Šta Portugalija čini da bi ostale zemlje u to ubedila?

Na svim sastancima sa liderima ostalih članica EU mi se zalažemo za primenu sporazuma. I ja lično, kad god imam susrete sa njima, govorim da je Srbija ispunila sve uslove. Naravno, Srbija će i dalje morati da sarađuje sa Haškim tribunalom.

Portugalija se često u Srbiji uzima kao primer zemlje koja pre pridruživanja EU nije stajala najbolje, a potom je odlično napredovala?

Tačno je da je Portugalija mnogo dobila članstvom u EU. Pre pridruživanja smo imali 300 kilometara autoputeva, a sada imamo 3.000. EU je dala novac za mnoge projekte. Poređenje ima smisla jer Portugalija i Srbija imaju približno isti broj stanovnika. Portugalija je, takođe, imala diktatorsku prošlost.

Isto se govori i za Irsku, a Irci su na referendumu ipak rekli „ne” Lisabonskom ugovoru?

I u njihovom interesu je da na drugom referendumu izglasaju ugovor. Lisabonski sporazum će poboljšati uređenje Unije, regulisati našu ekonomsku politiku i odnose sa drugim zemljama. To svi očekujemo, tome se nadamo.

Šta ako Irci ponovo kažu „ne”?

Moraćemo nešto da smislimo. Neka nova rešenja.

Šta je plan B?

Zasad nema plana B. Ali svakako da irsko „ne” ne znači kraj EU niti kraj njenom proširenju.

Jelena Stevanović