Од нашег дописника

Москва. 25. марта – Александар Нестеренко, представник руског министарства иностраних послова, изјавио је данас да ће у најскорије време председници Обама и Медведев одлучити када ће и где бити потписан нови споразум о смањењу арсенала нуклеарног наоружања (СТАРТ). „Делегације су обавилеосновни део преговора”, рекао је Нестеренко додавши да званично још није договорено ни време ни место потписивања, али да то „може бити Праг”.

Агенција „Интерфакс” наводи и речи свог „обавештеног извора” из америчке делегације који тврди да „рад на новом споразуму још није завршен”, али да је било разговора и са „чешким савезницима” и са Русима „о могућности потписивања договора у Прагу, кад преговори буду завршени”.

Тако, упркос чињеници да су бројни медији пожурили да јаве да су се две стране договориле, остаје дилема да ли су преговори коначно завршени или два председника треба да их у директном разговору окончају, како тврде неки извори.

У сваком случају, према за сада познатим информацијама које је медијима пренео бивши начелник штаба ракетне војске Виктор Јесин, две стране су се договориле да могу имати по 800 носача ракета укључујући и 700 који су у функцији – преосталих сто биле би резерве. Поред тога, могу имати по највише 1.550 ракета. На тај ниво требало би да се дође смањивањем број ракета током следећих седам година.

Јесин тврди и да је, у односу на претходни договор, веома упрошћена контрола производње ракета. Као што је познато, Американци, који имају далеко више ракета него Руси, престали су да их производе, али им је претходни договор давао право да свакодневно контролишу рад руске фабрике у Воткинску. Амерички контролори напустили су Воткинск 5. децембра, тврди се – заувек.

Русија и САД воде преговоре о закључивања новог СТАРТ-а од лета прошле године. Иако се очекивало да они буду завршени до 5. децембра, кад је престао да важи стари договор, закључивање новог је неколико пута одлагано. Камен спотицања био је захтев Русије да се договором предвиди да уколико Америка наставља да поставља своју противракетну одбрану по свету, РФ има право да на то одговори својим ракетама како би се одржала равнотежа снага. 

Љ.Милинчић

------------------------------------------------------

Нова нуклеарна погодба

Усаглашен први послехладноратовски споразум САД и Русије о смањивању атомских арсенала

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 25. марта – САД и Русија су усагласиле нови споразум о смањивању стратешког наоружања који ће заменити у децембру истекли СТАРТ, саопштено је синоћ из Беле куће, уз наговештаје да би председници Обама и Медведев то могли да озваниче већ 8. априла у Прагу. Новом нуклеарном погодбом број атомских бојевих глава се смањује за четвртину, а њихових „носача” за половину.

Преостало је још да се усагласе неки „технички детаљи”, као и да договор, пре него што се званично објави да је сто одсто усаглашен, у телефонском разговору потврде Обама и Медведев. Прве овдашње оцене већ, међутим, указују да је реч о највећем спољнополитичком резултату новог америчког председника, који, после успешног изгласавања главног унутрашњег приоритета, здравствене реформе, јача своју позицију у земљи.

Преговори су, из америчке перспективе, трајали знатно дуже (укупно осам месеци) него што се првобитно предвиђало, с обзиром на то да су почели са премисом да обе стране имају више оружја него што им стварно треба. У анализи „Лос Анђелес тајмса” наводи се да је главни разлог за то била руска сумњичавост према америчким намерама, нарочито после обелодањивања планова Обаминог претходника Џорџа Буша да у Чешкој и Пољској постави антиракетни штит, са образложењем да је то одбрана од претње из Ирана.

Русија је то доживела као настојање да се неутралишу њени офанзивни потенцијали. Обама је овај програм укинуо, што је омогућило да се напредовање ка првом послехладноратовском СТАРТ-у настави.

У бројевима, број нуклеарних бојевих глава, који је први СТАРТ ограничио на 2.200, новим споразумом се смањује на између 1.500 и 1.675. Америка тренутно има 2.200 ових бомби, а Русија 2.500.

Стратешки бомбардери и системи за лансирање с мора се ограничавају на 800 са 1.600. САД имају 900 оваквих лансера, а Русија 600.

Потписивање у Прагу за америчку страну има иначе симболичан значај: обавиће се непосредно после годишњице прашког говора председника Обаме (5. априла), у којем је изнео своју визију света без нуклеарног оружја

М. Мишић