Деца била робови „Сваровског”

Рекламни стратези светског концерна за обраду кристала, аустријске фабрике „Сваровски” у покрајини Тирол, осмислили су крилатицу у духу нежности и романтике. Женске огрлице и наруквице, опремљене штрасом и кристалима, описиване су као „драгуљи, нежном руком положени на свилу и сомот – да би даме (власнице) блистале”.

Почетком ове недеље, са закашњењем од три до пет деценија, установљено је да је рекламни опис у потпуности одговарао тадашњој пракси обраде накита, од шездесетих до почетка осамдесетих година прошлог века. „Нежне руке” које су китиле огрлице и наруквице биле су руке девојчица – штићеница дома за малолетнике „Санкт Мартин” у градићу Швац крај Инзбрука. Двадесетак њих пристале су да сведоче пред Земаљском комисијом Тирола за обештећење жртава злоупотребе у домовима за малолетнике. Изјавиле су да су биле принуђене на десеточасовни рад, без новчане накнаде. „Нежне руке” девојчица су отицале – сведоци тадашњег израбљивања доказују медицинским налазима да од тада, у младости, до данас, у старости, пате од хроничне упале зглобова...

Прибојавајући се губитка имиџа, аустријски концерн „Сваровски” најавио је, каже се, добровољну и детаљну истрагу овог „појединачног” случаја. Његов портпарол Маркус Лангес-Сваровски, уједно и један од наследника „кристалне империје” али и наменске оптичке индустрије, истакао је у обраћању медијима да је његово предузеће исплаћивало наднице дому „Санкт Мартин”, верујући да ће тај новац бити прослеђен младим радницама.

Земаљска комисија тврди да је новчана накнада концерна била симболична, далеко нижа од тада уобичајене, тарифне наднице.

Поред „Сваровског”, на стубу срама обрела су се још два произвођача у аустријској покрајини Тирол. Руке произвођача светски познатих мармелада „дарбо” – које се описују као производ руком браног и одабраног воћа, меда и грожђаног шећера – биле су руке злоупотребљаваних малолетница из дома „Санкт Мартин”. Девојачке руке „робовале” су и за профит тиролског произвођача луксузних лампи које се продају по ценама достојним слогана „ЕГЛО има своју особеност као и људска бића”.

Случај штићеница дома „Санкт Мартин” откривен је у склопу истраге која се у Аустрији води од пре неколико година. Све је почело открићем да су у домовима града Беча масовно злоупотребљавани штићеници. Од епохе непосредно после свршетка Другог светског рата, до осамдесетих година прошлог века, штићеници су терани на принудни рад, као у време Трећег рајха, а приморавани су у многим случајевима и на учешће у сексуалним радњама и оргијама са васпитачима.

Аустрија, наравно, није усамљена на листи „оптужених”. У Немачкој се од пре десетак година, такође, спроводе истраге. Према званичним подацима Берлина, број злоупотребљених штићеника малолетничких домова износи у западном делу око 800.000, док је у бившем ДДР-у регистровано око 120.000 жртава.

Савезна влада у Берлину основала је специјални фонд за обештећење жртава са буџетом од 120 милиона евра. Жртве које су се јавиле за реч, међутим, тврде да уз обећану, или већ исплаћену одштету недостаје људско извињење.

Реченицу „жао ми је” изговорио је само председавајући Евангелистичке цркве у Немачкој Николаус Шнајдер, признајући да је у евангелистичким домовима за младе било на хиљаде случајева злоупотребе.